Пре саме садње, потребно је обележити места за садњу онако како је предвиђено пројектом, како у погледу распореда воћака, тако и у погледу растојања између редова и у реду. Растојање између редова воћака зависи од воћне врсте, подлоге, сорте, типа земљишта, узгојног облика круне итд. Растојања за поједине воћне врсте зависе од узгојних облика и различитих подлога. Распоред воћака у воћњаку може бити у виду троугла, квадрата, правоугаоника или по изохипсама. Најбоља је садња воћака у троугао, јер се тако најрационалније користи земљиште и воћке најмање засењују једна другу.
Када је извршена припрема земљишта, онда се приступа обележавању редова и места за садњу воћака што није нимало лак посао. Уколико се ради о великој површини, онда се свака табла посебно размерава водећи рачуна да се редови у парцелама поклапају. Правац редова треба да буде север-југ.
Прво се одређује правац основног реда који треба да буде на најдужој страни. Да би се одредила места у осталим редовима, потребно је да се, у односу на први ред, повуку линије које су управне на тај ред и са једне и са друге стране. На великим површинама прав угао се изналази помоћу теодолита или призме, а на мањим површинама помоћу обичних канапа. Потребно је имати три канапа дужине 30, 40 и 50 м. Узме се канап од 30 м и одмери се од крајње тачке А на линији АБ 30 м и ту се забоде кочић, затим се у правцу АГ одмери дужина од 40 м. Затим се са места где је обележено 30 м затегне канап дужине 50 м и канап АГ помера док се не споје.
На тај начин се формира прав угао, а онда се приступа формирању правог угла на другој страни.Када су одређени прави углови, приступа се одређивању основних линија тј. одређивању главних редова, а затим места за садњу у редовима која се обележавају кочићима. Када је извршено обележавање места за садњу, приступа се сађењу воћака.
Р.Д.Ј.
