Високожбунаста боровница постаје све значајнија врста јагодастих воћака у нашој земљи. У последње време расте интересовање за заснивање нових и проширивање већ постојећих засада. Тренутно се простиру на укупно око 1.000 хектара и очекује се даљи раст. Највећи број подигнутих засада налази се у околини Ариља, Ужица, Бајине Баште, Љига, Младеновца, Аранђеловца, Тополе, Крагујевца, Шапца, Лознице, Књажевца и Власинског језера.
Сорта “дјук” заузима доминантно место на плантажама захваљујући високој родности и одличном квалитету плода, а посебно раном времену зрења. За бербу пристиже у првој декади јуна до почетка јула, чиме се обезбеђује снабдевање иностраног тржишта свежим плодовима у време када се јавља дефицит у понуди.
Вишеструка корист од противградне мреже
Високожбунаста боровница захтева довољно светлости за свој раст и развој. Међутим, гајена на отвореном пољу, у условима прејаке радијације, у комбинацији са високом температуром и дефицитом влаге, може бити изложена стресу. Високе температуре – изнад 30 Целзијусових степени, посебно ако се јављају у фази цветања и сазревања плодова, и ако трају дуже, могу да нанесу значајна оштећења.
Све ово указује да примена противградне мреже има своје предности и треба да буде саставни део савремене технологије гајења боровнице. Наша саговорница објашњава да су то потврдила и научна испитивања, а показало се да мрежа утиче позитивно и на масу плода, садржај растворљиве суве материје, укупних антоцијана и фенола. Такође, мреже могу бити и ефикасна заштита плодова од неких инсеката (рутава буба, зрикавци и сл.), а делимично и од птица током бербе.
Велика улагања у савремене плантаже
– Улагања у подизање засада боровнице су велика – каже др Јасминка Миливојевић, професор Пољопривредног факултета у Београду. – Све више се подижу савремене плантаже ове воћне врсте. А разлога има неколико. Пре свега, повећана је тражња за плодовима боровнице на светском тржишту, а она је заснована на свести потрошача о хранљивим и лековитим својствима овог воћа. Такође, снабдевеност домаћег тржишта боровницама је недовољна, а не треба занемарити ни велепродајну цену плодова, која је висока и износи до шест евра по килограму.
Један од ограничавајућих чинилаца гајења високожбунасте боровнице су неадекватни еколошки услови на многим локалитетима у Србији. Наиме, ова воћка захтева земљишта киселе реакције и растресите структуре, која су довољно влажна и богата шумским хумусом. Ради превазилажења проблема везаних за отежано проналажење погодних земљишта, као и потребе за спречавањем штетног дејства земљишних штеточина, у последње време почиње да се примењује хидропонски, односно узгој у саксијама и врећама од агротекстила у којима се налази одређена супстратна смеша.
Предност оваквог узгоја је што могу да се искористе непогодна, односно земљишта тешког механичког састава и неодговарајуће pH вредности. Такође, већа је густина садње. Број биљака по једном хектару се креће од 4.170 до 5.550, док је у системима гајења у земљи он много мањи – између 2.200 и 3.300. У оваквим условима боровница је заштићена од земљишних штеточина, олакшано је заливање са одличном дренажом супстрата и програмирањем прихране, чак и у условима повећане количине падавина. Предност је и то што се осушене, измрзле или оболеле боровнице једноставно измештају из засада и замењују новим.
Агротекстил уместо хербицида
Садња биљака у хидропоници се може изводити на јесен, уколико су саднице добро здрвењене и као такве отпорније на штетно дејство раног јесењег мраза, или на пролеће, уз обавезно инсталирање система за наводњавање. За овај вид производње користе се саксије различите запремине (од 26 до 100 литара), тако да постоји могућност пресађивања. Која запремина ће се изабрати зависи од старости и развијености саднице.
Уколико се жели избећи пресађивање, пожељно је боровнице одмах посадити у веће саксије које су направљене од квалитетнијег пластичног материјала отпорног на механичка оштећења. На тај начин им обезбеђујемо повољне услове за развој у дужем временском периоду. Поред саксија, постоје и вреће од агротекстила са водопропустљивим дном, запремине 47,5 литара, које могу бити различите боје, односно црне, беле, зелене, са или без ручки.
Одржавање земљишта унутар редова (без корова) обавља се постављањем водопропусног агротекстила, најчешће ширине 100 центиметара, на који се постављају вреће и саксије. На тај начин простор између и око садница биће заштићен па се елиминише употреба хербицида.
Права формула за супстрат
За хидропонски узгој боровнице од велике важности је да се изабере права комбинација супстрата, јер у њему биљке треба да преживе цео свој век.
– Контејнери, односно саксије или вреће, пуне се супстратном смешом, коју чини тресет са pH вредношћу 2,5 до 3,5 (30 до 50%) и компостирана струготина четинара (50 до 70%) – објашњава др Јасминка Миливојевић. – У ову смешу се може додати перлит ради обезбеђивања боље порозности и оцедитости супстрата. У понуди постоје и готове супстратне смеше направљене за боровницу, које садрже кисели тресет, кокосова влакна и перлит у одговарајућем односу. Наводњавање се изводи системом кап по кап, преко убодних капљача, а њихов број и количина емитоване воде на сат по саксији, односно врећи зависи од запремине контејнера. Ђубрење може да се изводи додавањем у супстрат гранулисаних минералних или пелетираних органских ђубрива, као и применом водорастворљивих ђубрива кроз систем за наводњавање и фолијарно. Очекивани принос у пуној родности код биљака гајених у хидропоници се креће од три до четири килограма по жбуну.
Гајење у земљишту – на гредицама
Воћари који се определе за технологију гајења боровнице директно у земљишту треба да се придржавају одређених правила. Једно од њих је да за нове засаде нису добра места на којима се дуже задржава вода. Треба избегава и затворене долине, стрме и положаје који су на удару хладних, сувих и јаких ветрова.
– Посебно је значајан избор земљишта погодног механичког састава, а то су иловачаста и песковито-иловачаста – наглашава др Јасминка Миливојевић. – Важна је и њихова pH вредност, која треба да се креће у распону оптималних вредности – 4,2 до 5,0 (максимално 5,5). У оваквим условима примењује се садња у јамиће, који се отварају на удаљености од 1 до 1,5 метара у реду и пуне супстратном смешом састављеном од струготине четинара и киселог тресета у различитим односима. Уколико су земљишта тешка, са високим процентуалним учешћем глине и праха (глиновите иловаче и прашкасто-глиновите иловаче), препоручује се заснивање засада боровнице на гредицама висине 30 до 40 центиметара. Овакав систем гајења спречава појаву забаривања у условима повећане количине падавина, која доводи до гушења кореновог система и отежаног усвајања хранљивих елемената из земљишта.
Зависно од примењеног растојања садње, потребан број садница по једном хектару се креће од 2.200 до 3.300. У пуној родности жбунови гајени у оптималним еколошким условима, а посебно на земљишту погодног механичког састава и pH вредности, дају принос до шест килограма плодова, док се принос по хектару креће од 12 до 15 тона.
Најважније сорте и њихове одлике
“Дјук” је доста стара америчка сорта, заступљена у производњи од 1986. године. Најзаступљенија је сорта боровнице у производним засадима у Србији. Жбун је умерено бујан, са јаким усправним изданцима, чије се гране под теретом обилног рода савијају ка земљи. Цењена је због постојане родности, чврстине и крупноће бобица.Веома је толерантна на променљиве услове током зиме. Релативно касно цвета, због чега се препоручује за подручја у којима се јављају позни пролећни мразеви. Сазрева рано (прва декада јуна) и даје висок принос.
Плод је уједначен, средње крупан до крупан, спљоштен, интензивно плаве боје, са обилним пепељком, пријатног, слатконакиселог укуса и ароме. Дуго остаје у свежем стању и добро подноси транспорт. Плодови ове сорте су погодни за потрошњу у свежем стању и различите видове прераде. Има компактан грозд, због чега је ова сорта погодна за механизовану бербу.
“Драпер” је новија сорта, створена на Универзитету у Мичигену 2004. године. Почела је да се шири у производним засадима у Србији претходних неколико година. Жбун је снажан и усправан, средње до високе продуктивности. Толерантна је на болести. Цветање почиње средином априла, а зрење плодова средином јуна.
Плод је константно крупан (просечне масе око два грама) и униформан, слатконакиселог укуса, са високим садржајем растворљиве суве материје (13,5%) и умереним садржајем укупних киселина (1,2%). Покожица плода је чврста, светлоплаве боје. Месо плода је хрскаво и чврсто. Има одличну транспортабилност и складишну способност.
“Нуи” се због атрактивних плодова, у једном периоду убрзано ширио у земљама у којима се производи боровница. Сазрева средње рано (средином јуна). Жбун је умерено бујан. Има особину хоризонталног формирања грана, због чега резидбом треба потенцирати њихово усправно формирање. Средње је приносна сорта. Бобице су врло крупне, чврсте, привлачног изгледа и квалитетне, те су стога погодне за потрошњу у свежем стању, као и за различите видове прераде. Према неким ауторима, по квалитету плодова ова сорта спада у највишу класу.
Добро подноси транспорт и чување. Погодна је за гајење у пластеницима и стакленицима. Прва искуства у гајењу ове сорте у нашим условима указују да је изузетно осетљива на недостатак земљишне, али и ваздушне влаге.
“Блукроп” је релативно стара америчка сорта. Раширена је широм света због високе адаптабилности на различите педо-климатске услове. Рађа редовно и добро. Припада групи средње раних до средње позних сорти (почетак треће декаде јуна). Сезона бербе траје четири до шест недеља. Жбун је бујан, усправан, отпоран на сушу, високе температуре, зимске мразеве и проузроковаче болести. Лист је средње крупан и елиптичан.
Грозд је растресит, са крупним, лоптастоколачастим и чврстим бобицама светлоплаве боје. Месо је накисело, ароматично и квалитетно. Бобице не пуцају и не отпадају у пуној зрелости. Добро подноси транспорт и чување. Ради добијања крупнијих и квалитетнијих плодова, захтева оштру резидбу.
С. Малиновић
Добро јутро број 563 – Март 2019.
