Боровница је тренутно најисплативија биљна култура у Србији и интересантна је, поготово за мала пољопривредна газдинства. Једна четворочлана породица, ако примени савремену технологију производње с противградним мрежама и фертиригацијом, може да живи од 1,5 до 2 хектара боровнице, зависно од технологије која је примењена. Ако би се радила производња боровнице у пластеницима, била би довољна и 1 до 1,2 хектара. Инвестиција се враћа у три бербе код произвођача који примењују савремену технологију, а код оних са лошијом технологијом у 4 до 5 берби, ако се не рачунају подстицаји државе.
По једном хектару, рачунајући земљиште и пратећу механизацију с противградним мрежама и фертигацијом, потребно је уложити око 60.000 до 70.000 евра. По ценама из 2021. године, само подизање засада боровнице, с противградном мрежом и фертиригацијом, износи око 44.630 евра. У појединим годинама држава је враћала око 50 одсто уложеног. Држава даје подстицаје до 2 ха.
Трошкови по килограму су око 2 евра. По хектару може да се оствари принос и до 18 тона.
Цена боровнице у последње 3 године код врхунских произвођача је била у просеку око 5,5 евра. Код произвођача боровнице са лошијом технологијом остварује се принос 9 до 10 тона, с просечном продајном прценом од 3,5 евра.
СОРТИМЕНТ: препоручујемо сорте боровнице Дјук, Хјурон, Патриот, Дрејпер, Нуи, Блукроп, Либерти и Аурора. Водећа сорта треба да буде Дјук.
Плодови боровнице у условима Србије сазревају, по правилу, од краја јуна до средине августа, а у вишим пределима до почетка септембра. Време сазревања у зависности је од генетских особина сорте, географске ширине, надморске висине, експозиције терена, климатских карактеристика, примењене агротехнике, а посебно од наводњавања, стања засада…
Једна од карактеристика високожбунасте боровнице је да плодоноси у гроздовима, при чему плодови немају уједначено време сазревања, што отежава организацију радног процеса бербе. Због наведених чињеница, боровница се у нашим условима бере од 4 до 5 пута, у интервалима од 5 до 7 дана. Плодови се беру у физиолошкој зрелости ако су намењени за употребу у свежем стању и чување, или у технолошкој зрелости ако су намењени за прераду.
Најбоље време за бербу је јутро, после росе, а пре настанка високих дневних температура.
Берба боровнице се обавља ручно или механизовано. За потрошњу у свежем стању боровница се углавном бере ручно, тако што се плодови са грозда скидају палцем преносе на длан и директно стављају у посудицу на појасу тако да не морају да се препакују. Радни учинак берача је у зависности од висине рода, крупноће плода и берачеве обучености. Просечан берач може у засаду осредњег рода за осам часова да убере до 50 кг плода. Искуснији берачи у роднијим засадима могу да уберу знатно веће количине.
Механизована берба плода боровнице врши се најчешће када се користе за топлу прераду и у недостатку радне снаге. Користе се комбајни који раде на принципу тресача. Плодови падају на бескрајну траку преко које одлазе у прихватни кош, па даље на чишћење и калибрирање.
Код оба начина бербе јавља се проблем пречишћавања плодова од чашичних листића који се лепе за плод. У неким земљама, у којима је развијена култура гајења боровнице, пречишћавање се обавља ласерским путем.
