DRAGAN POPOVIĆ SEJE RANU ŠARGAREPU
Povrtar Dragan Popović (63) iz Paraćina ovih dana, kreće sa setvom šargarepe koju gaji na oko 1,20 hektara. Kaže nam da je za ranu šargarepu najvažnije spremiti povrtnjak na jesen kako bi se osigurali optimalni uslovi za rast biljaka.
– Njiva na jesen mora da se izore, da se frezira i da se podignu bankovi. Šargarepa traži izrazito rastresitu zemlju. Preko zime zemlja izmrzne i čim se ukaže prilika da je lepo vreme kreće setva. Obično je to u martu, a nekada može i krajem februara.
Prihrana i zaštita kroz sistem za navodnjavanje
Dodaje da praktikuje gušću setvu.
– Sejem sejalicom gustine 1 do 1,3 cm. Važno je i da zemlja bude dovoljno vlažna, da bi se napravio dobar kontakt između semena i zemlje. Zatim postavljam sisteme za navodnjavanje kap po kap. Takođe na jesen, stavlja se i đubrivo u zavisnosti šta zemlji treba. Biram đubrivo sa najviše kalijuma, 9-12-24 ili 9-20-28. Kasnije prihrana i zaštita od štetočina idu preko sistema za navodnjavanje.
Za šargarepu je najbitnija priprema zemljišta, odabir prave sorte, pravilno sejanje i kasnije nega. Uzgajanje šargarepe zahteva svakodnevno praćenje biljke i da se obezbedi ono što joj je potrebno – voda, đubrivo, preparati za zaštitu od štetočina.
Treba da se prati nicanje, jer je tada prilično osetljiva. Ako je potrebna voda, navodnjava se. Kada nikne, ide prskanje od širokolisnatih korova, a prskanje od uskolisnatih korova može u bilo kojoj fazi da se radi, jer nema smetnje od tog preparata. Polivanje i đubrenje je najvažnije, ali to zavisi od zemlje. Ako ima dosta humusa manje će da se prihranjuje. Redovno nosim zemlju na analizu. Moja zemlja je dobra jer ima humusa, fosfora, kalijuma. Od poljoprivrednih stručnjaka sam dobio preporuku koje količine đubriva da koristim – navodi naš sagovornik.
Ranoj šargarepi, koja se seje u martu, treba oko 100 do 110 dana da bude zrela, tako da se vadi krajem jula ili početkom avgusta.
Hibrid bolero se pokazao kao najbolji
– Zimska šargarepa se vadi oktobra ili novembra, pa čak prošle godine i u decembru, jer je bilo kiše u novembru. Borili smo se sa vremenom i radnicima. Nema radnika, to je težak posao, ručno se vadi – požalio nam se paraćinski povrtar. – Na velikim parcelama radi se mašinski. Ima u Paraćinu njih nekoliko koji tako rade, ali ja sam pri kraju radnog veka, pa ću ili smanjiti parcele, ili raditi dokle me zdravlje bude služilo.
Prinosi zavise od gustine nicanja i kvaliteta šargarepe, od 30 do 70 tona.
– Hibrid bolero se pokazao kao najbolji. Eksperimentisao sam i sa drugim, ali nisam bio zadovoljan. Bolero najbolje uspeva na našem terenu. Kod njega se radi gušća sadnja. Ima brzi porast i dobro se čuva, jer zadržava svežinu i boju. Otporan je i na temperaturna kolebanja. Kupci su navikli na ovu šargarepu, pa se lepo prodaje – ističe Popović.
Proizvodnja šargarepe, po njegovim rečima, nije teška, ali mora redovno da se prati i da se dodaje ono što joj nedostaje. Treba se potruditi da se sačuva list.
U martu seje i papriku za rasad
Dragan Popović se bavi još i uzgojem paprike, kupusa i cvekle, sve ukupno sa šargarepom na oko 4 hektara. Bavi se i ratarstvom zbog plodoreda.
– Sada u martu radim i setvu za rasad paprike. Rasad ranog kupusa je već posejan u februaru. To sve gajim u plasteniku, a povrće je na otvorenom – kaže Popović.
Šargarepu prodaje na veliko i ima svoje stalne kupce. Da bi se zaradilo, mora mnogo da se radi i ulaže, a troškovi su poslednjih godina prilično veliki. Inače, ovaj kraj Pomoravskog okruga, naročito u dolini Velike Morave, poznat je po povrtarstvu.
Pomoćna prostorija umesto hladnjače
– Nakon vađenja uklanja se lišće, zatim se pere i ostavlja se da se osuši. Idealna temperatura za skladištenje šargarepe je od 0 do 4 stepena. Ako nije u hladnjači, zimska šargarepa može da se čuva do kraja marta, ili, ako je zima hladna, do početka aprila. Ja šargarepu čuvam u džakovima, u pomoćnoj prostoriji koja je malo hladnija – ističe Popović.
Piše: Jelena Lukić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
