ДРАГАН ПОПОВИЋ СЕЈЕ РАНУ ШАРГАРЕПУ
Повртар Драган Поповић (63) из Параћина ових дана, креће са сетвом шаргарепе коју гаји на око 1,20 хектара. Каже нам да је за рану шаргарепу најважније спремити повртњак на јесен како би се осигурали оптимални услови за раст биљака.
– Њива на јесен мора да се изоре, да се фрезира и да се подигну банкови. Шаргарепа тражи изразито растреситу земљу. Преко зиме земља измрзне и чим се укаже прилика да је лепо време креће сетва. Обично је то у марту, а некада може и крајем фебруара.
Прихрана и заштита кроз систем за наводњавање
Додаје да практикује гушћу сетву.
– Сејем сејалицом густине 1 до 1,3 цм. Важно је и да земља буде довољно влажна, да би се направио добар контакт између семена и земље. Затим постављам системе за наводњавање кап по кап. Такође на јесен, ставља се и ђубриво у зависности шта земљи треба. Бирам ђубриво са највише калијума, 9-12-24 или 9-20-28. Касније прихрана и заштита од штеточина иду преко система за наводњавање.
За шаргарепу је најбитнија припрема земљишта, одабир праве сорте, правилно сејање и касније нега. Узгајање шаргарепе захтева свакодневно праћење биљке и да се обезбеди оно што јој је потребно – вода, ђубриво, препарати за заштиту од штеточина.
Треба да се прати ницање, јер је тада прилично осетљива. Ако је потребна вода, наводњава се. Када никне, иде прскање од широколиснатих корова, а прскање од усколиснатих корова може у било којој фази да се ради, јер нема сметње од тог препарата. Поливање и ђубрење је најважније, али то зависи од земље. Ако има доста хумуса мање ће да се прихрањује. Редовно носим земљу на анализу. Моја земља је добра јер има хумуса, фосфора, калијума. Од пољопривредних стручњака сам добио препоруку које количине ђубрива да користим – наводи наш саговорник.
Раној шаргарепи, која се сеје у марту, треба око 100 до 110 дана да буде зрела, тако да се вади крајем јула или почетком августа.
Хибрид болеро се показао као најбољи
– Зимска шаргарепа се вади октобра или новембра, па чак прошле године и у децембру, јер је било кише у новембру. Борили смо се са временом и радницима. Нема радника, то je тежак посао, ручно се вади – пожалио нам се параћински повртар. – На великим парцелама ради се машински. Има у Параћину њих неколико који тако раде, али ја сам при крају радног века, па ћу или смањити парцеле, или радити докле ме здравље буде служило.
Приноси зависе од густине ницања и квалитета шаргарепе, од 30 до 70 тона.
– Хибрид болеро се показао као најбољи. Експериментисао сам и са другим, али нисам био задовољан. Болеро најбоље успева на нашем терену. Код њега се ради гушћа садња. Има брзи пораст и добро се чува, јер задржава свежину и боју. Отпоран је и на температурна колебања. Купци су навикли на ову шаргарепу, па се лепо продаје – истиче Поповић.
Производња шаргарепе, по његовим речима, није тешка, али мора редовно да се прати и да се додаје оно што јој недостаје. Треба се потрудити да се сачува лист.
У марту сеје и паприку за расад
Драган Поповић се бави још и узгојем паприке, купуса и цвекле, све укупно са шаргарепом на око 4 хектара. Бави се и ратарством због плодореда.
– Сада у марту радим и сетву за расад паприке. Расад раног купуса је већ посејан у фебруару. То све гајим у пластенику, а поврће је на отвореном – каже Поповић.
Шаргарепу продаје на велико и има своје сталне купце. Да би се зарадило, мора много да се ради и улаже, а трошкови су последњих година прилично велики. Иначе, овај крај Поморавског округа, нарочито у долини Велике Мораве, познат је по повртарству.
Помоћна просторија уместо хладњаче
– Након вађења уклања се лишће, затим се пере и оставља се да се осуши. Идеална температура за складиштење шаргарепе је од 0 до 4 степена. Ако није у хладњачи, зимска шаргарепа може да се чува до краја марта, или, ако је зима хладна, до почетка априла. Ја шаргарепу чувам у џаковима, у помоћној просторији која је мало хладнија – истиче Поповић.
Пише: Јелена Лукић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
