Саса или шумарица (Anemone) је род од преко 120 врста цветница, вишегодишњих биљака из породице љутића, који расту на Медитерану, у малој Азији, јужној Европи и Кини. Стари Римљани су од ње припремали лек за грозницу, а Индијанци за убодне ране. Расте у многим земљама и зато постоје различита веровања о њеном пореклу.
У народној медицини се употребљава надземни део, а бере се од априла до јуна, док цвета.
Научно је доказано да биљка има умирујуће дејство, а користи се и за ублажавање болова. Данас се у алтернативној медицини највише користе жута шумарица и велика саса. Оне побољшавају циркулацију и лече разне упале. Од цветова се прави тинктура. Велика саса је корисна за нервни систем, делује смирујуће, „тера“ стрес и штити нерве. Позитивно делује на аутономни нервни систем и помаже правилном функционисању унутрашњих органа.
Помаже и код упала дисајних путева, великог кашља, болести код старих људи, ублажава грчева жучних путева, црева и стомака. Користи се још и код реуме, гихта, упала вена, хладних руку и ногу.
Наша народна медицина препоручује хладан напитак од велике сасе, који се припрема тако што се две кашичице ситно измрвљене биљке прелију с 300 мл хладне воде и остави да одстоји један дан. Процеђени напитак се пије у малим гутљајима током једног или два дана.
Напитак се може припремити и по другом рецепту. Једна супена кашика суве хербе велике сасе прелије се с 500 мл вреле воде и остави да одстоји 10 минута. Од процеђеног напитка пије се по једна чаша три пута дневно пре јела. Пошто је утврђено да су неке врсте сасе као свеже отровне, а да се отров губи када се херба осуши, њене лековите бенефите треба користити само уз консултацију с лекаром. Никако не би смеле да је користе труднице и особе које имају проблеме с цревима, желуцем и бубрезима.
Пише: Светлана Мујановић
