Небојша Стаменовић, познатији као Неша Травка из Ниша, иако има десет занатских диплома и једну факултетску, највише воли да се бави кулинарством и траварством. За себе каже да је љубитељ природе, лековитог биља и печурака.
Пише: Јелена Лукић
Интензивно дружење с природом почело је после бомбардовања 1999. године. Тада сам кренуо да планинарим и да обилазим манастире. Упознавао сам биљке и њихова лековита својства, учио сам од професора факултета којима је то струка. Кад уберем неку биљку, одем код њих да ми кажу како се зове, који је латински назив. Учио сам и од локалних травара. И даље учим, јер сваки дан упознајем неку биљку и сазнајем нешто о природи – каже Неша који има и диплому водича планинара.
“Кућа чаја” и лековите шетње
Када се запитао шта ми то заправо једемо и схватио колико се нездраво хранимо, почео је да сакупља старе рецепте, али и да сам комбинује намирнице биљног порекла, лековите биљке које је лично убрао и зачине које је правио. Љубав према кулинарству и здравој храни није чувао само за себе. Своју кухињу отворио је и за госте, па тако у својој популарној ,,Кући чаја”, или како је још зову ,,Кућа с траве” у граду на Нишави, припрема оброке од поврћа, воћа, шумских плодова, гљива и лековитог биља. У ресторан све чешће свраћају и туристи из иностранства, али сви морају прво да се најаве, због необичног радног времена.
Ресторан је затвореног типа. Какав је ресторан, такво је и радно време. Преко недеље радимо кад можемо, суботом кад хоћемо, а недељом и празницима, ич не радим – каже шаљиво Неша.
Неша Травка често организује едукативне шетње по природи, како би се људи упознали са биљкама које расту око нас.
Једна од тих едукација била је о коровском биљу. Биљке смо брали, а затим их и јели. Поховали смо коприву, брали црни слез и од њега правили пире. Црни слез је коровска биљка која свуда расте, али је нико не користи. Аристотел је обожавао црни слез јер има одличну комбинацију калијума и калцијума. Разбија тврде слузи у организму, а облаже га добрим слузима. Расте свуда око нас. Од белог слеза, на пример, може да се користи лист за сармице. Лобода или пепељуга је коров, а врло је укусна и може да се једе – истиче Неша.
Бело брашно само у славском колачу
Стаменовић каже да треба да користимо биљке које расту у окружењу, а не оне које се увозе са других континената, јер њих наш организам не може да ,,прочита”. Његов савет људима је да спремају храну коју су припремале њихове баке од биљака које овде расту.
-Природа нам је дала много биљака, а то не користимо. Користимо двадесетак врста биљака, а могли бисмо и преко 200 које расту код нас. Има пуно јестивог биља, цвећа које може да замени друге врсте биља и да оплемени нашу свакодневну исхрану. Људи треба да прате сезону и тако користе биљке. Жалосно је што не користимо довољно биљке које расту око нас – сматра наш саговорник.
Приметио је да се све више људи окреће природи па га контактирају и информишу се. Ипак, најбоље би било да се деца одмалена едукују како да се хране.
-Природа нам је све дала, али се не интересују сви људи за то. Треба стало причати и писати па ће ваљда да се уразуме. Може лепо и укусно да се спрема и само од биљака, потребно је да се биљке познају и потребна је машта – наглашава Неша.
Иако је из Ниша, где су главни специјалитети пљескавице, ћевапи и вешалице, Неша препоручује исхрану без меса и белог хлеба.
– Наш је избор да ли ћемо да једемо хлеб од белог брашна и пљескавице, или оно што нам је природа дала. Наше баке и деке су јели црни хлеб, а од белог брашна се правио колач за славу. Само за славу су јели бели хлеб и месо, а сада сваки дан једемо месо. Важно је да научимо да једемо умом, а не очима – поручује Небојша Стаменовић.
Печурке, сочиво и пиринач уместо меса
Од печурака може свашта да се прави. Постоје лековите печурке које чисте организам, од њих правим и зачине. Сарме правим од винове лозе, листа липе, блитве или рена, а надев је од пиринча, жита, печурака и поврћа. Бамија је одлична за чорбе и гулаше. Треба јести сочиво и пиринач, јер се тако повећава унос протеина. Из тог јела усваја се 28 одсто протеина, а када поједеш 100 грама меса, усваја се пет одсто протеина. Месо ти се четири дана развлачи по организму, а сочиво и пиринач за дан и по оду. И добија се невероватна снага. Зато један дан треба јести сочиво, други пиринач, трећи пасуљ, четврти боб – препоручује Неша и додаје да се пре оброка пије вода, а после ракија, и то ракија траварица са 33 врсте биљака.
Истиче да треба јести непрскано воће и поврће. Глина за пиће је добра за избацивање тешких метала, сода бикарбона смањује киселости организма, кичица чисти јетру, гљива храстова сјајница крвне судове, а за детоксикацију је добро мућкати маслиново уље у устима ујутро и увече по 20 минута.
Лековито биље, каже Неша, треба брати на три различите локације јер се тако добија најбољи чај.
Свака трава вуче из земље разне минерале, а на различитим местима је различит састав земљишта и минерала. Суши се на промаји, на тамном месту, увезана у везице. Ја не користим чај из кесице. Лековито биље најчешће берем на Сувој и Старој планини, као и на Ртњу. Само две лековите биљке могу да се пију нон стоп, а то су коприва и мајчина душица, а све остале се пију десетак дана па се прави пауза. Такође је битно да се не користе биљке које су стајале две године од сушења, јер након истека тог рока у биљкама више нема етеричних уља – каже Небојша Стаменовић.
Захваљујући несвакидашњим рецептима, Небојша Стаменовић је добио и своју емисију на Кичен каналу, где кува и дели савете о здравој исхрани.
Кувар у Хиландару
Неша каже да му је једно од најлепших искустава у животу био трогодишњи боравак у Хиландару, где је радио као кувар.
Пријавио сам се, прошао пробу и тако сам почео да кувам. Интересовало ме је биље са Свете Горе. Грци воле самоникло биље и од њих сам пуно научио о лековитим травама које сам користио тамо за спремање јела и за салате. Медитеран је богат разним биљкама. Њихова кухиња је врло укусна. Тамо се користи вода с извора, а кува се на шпорету на дрва или плин. Кува се уз молитву и одмах се поједе, тако да се ништа не подгрева и све је свеже – каже Стаменовић.
Чорба од 100 врста гљива
На Данима гљива у Ћуприји Неша Травка је припремио чорбу од 100 врста гљива коју је дегустирало исто толико посетилаца ове манифестације. Осим печурака, у котлићу се нашло и поврће, као што су лук, шаргарепа, пашканат, целер.
Прво се ставља тврдо поврће као што је шаргарепа, па затим мекше поврће. Упржи се поврће, дода се вода, затим печурке, а онда со, бибер и други зачини. У чорби има 100 врста гљива, а можда и више, наравно, јестивих. Највише има буковаче и шампињона, затим седам, осам врста вргања, сунчанице, лисичаре, храстове пањевчице. Заборавио сам да ставим першун, али сам зато набрао лободу, односно, пепељугу. То је коровска биљка, расте свуда око нас, а хранљивија је од спанаћа. Она се дода на крају кувања – објашњава Неша.
