На 18-ом Саветовању воћара, на иницијативу произвођача, одржана је по први пут панел дискусија на тему “Нови изазови у пласману и потрошњи јабука и како даље”. Модератор је био проф. др Ненад Магазин. Изабрана тема покренула је дискусију међу учесницима, а разговарало се о читавом ланцу производње: од бербе до складиштење, калибрирања, паковања и – до продаје на домаћем и страном тржишту.
Пише: Проф. Др Зоран Кесеровић
На овом панелу било је речи о трендовима у производњи и извозу јабуке изазвали су поприличну пажњу колико је важно усвајати нове технологије и подизати нове засаде са сортама које се траже у свету. Постављена су и питања да ли европске земље желе наше јабуке, како стојимо с маркетингом и да ли наш целокупни извоз можемо да објединимо под етикетом “Јабуке из Србије”.
Извоз у Русију пада, отварамо тржиште Индије
Колинда Хрехоровић из Министарства пољопривреде информисала је присутне на која смо све тржишта успели да извеземо јабуке прошле године и у којим количинама. Приказани су подаци Управе царине за првих 11 месеци 2022, према којима је од јануара до новембра извезено око 136.000 тона јабуке, у вредности од 100 милиона евра. Количински, у односу на исти период 2021. године, то је мање за 16 одсто.
И даље свежу јабуку највише извозимо на руско тржиште, али је, у односу на ранији период, удео руског тржишта у укупном извозу краљице воћа пао са 74 одсто на 69 одсто. Јабука се извози и у Европску унију, највише у Мађарску и Румунију, а од земаља CEFTA највише у Црну гору и Босну и Херцеговину. Расте нам извоз и на нова тржишта, као што су Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Велика Британија и отвара се тржиште Индије.
Јулка Тоскић из агенције АгроБренд – Србија навела је да, упркос смањењу куповне моћи и великој овогодишњој производњи, наша квалитетна јабука може бити пласирана и на тржиште Европске уније. У Мађарску извозимо индустријску јабуку, у Румунију јабуку друге класе, а прву класу извозимо у скандинавске земље. На саветовању је изнела информацију да је у Пољској, која је наша велика конкуренција на светској пијаци, у прошлој години произведено око 50 одсто индустријске јабуке, а да је чак око 300.000 до 400.000 тона јабуке остало необрано.
Тржиште ЕУ не би требало одбацити, истакла је Јулка Тоскић, иако 27 земаља има 27 пословних приступа, али бисмо морали да будемо спремни за “green deal” који подразумева редукцију пестицида до 2030. године за 50 одсто. Добар је податак да све више извозимо јабуку у УАЕ и Саудијску Арабију.
Наш потрошач бира увозне цитрусе
Душан Миливојевић из Apple World–а из Риђице упозорио је на то да, осим извозних тржишта, не би требало занемарити ни домаће, али, нажалост, потрошња јабуке код нас има тенденцију пада. Навика је потрошача у Србији да више троше цитрусе него јабуке и да је потрошња јабуке по становнику код нас око 11 кг. Свесни смо тенденције пада потрошње јабуке и у Србији, као и у ЕУ, и зато морамо више радити на маркетингу. Код наших потрошача је прва помисао када је у питању јабука – да се ова воћна врста прска двадесетак пута у току вегетације.
Гојко Загорац, председник асоцијације Serbia Does Apples, која произведе петину српских јабука, што је око100.000 тона годишње, и већину извезе, каже да у овој асоцијацији има места за мање произвођаче и за задруге. Рекао је да су отворени за нове чланице и да у њиховом статуту постоје минимални услови које произвођачи, задруге или нека удружења морају да испуне када је у питању број хектара и капацитет хладњаче. Поставио је питање да ли можемо нашу понуду да објединимо под заједничким брендом “Јабука из Србије” и изнео бојазан да бисмо сада тешко могли да се о томе договоримо, превенствено велики произвођачи, иако би заједничка понуда свима донела добро.
Извозник дугује воћарима и подрива задругу
Никола Котарац, директор Земљорадничке задруге “Воћар” у Новом Сланкамену, подсетио је на то да је ова задруга основана 2012. године, пре свега да би се превазишли проблеми у пласману. Стари проблеми се, на жалост, враћају. Некада су имали прекупце и накупце који су уцењивали произвођаче ценом и валутом плаћања и натерали их да донесу одлуку о удруживању.
– Уложили смо два милиона евра сопственог новца да направимо модерну хладњачу – каже Котарац. – А, 2020. године главни извозник, који је, слободно могу рећи парадржавни, није нам платио робу. То је створило даљи проблем да произвођачи не могу да плате своје обавезе добављачима и Задрузи, а ни Задруга не може да измири своје обавезе. Зато се сада налазимо у доста тешкој ситуацији.
Наша јабука је здрава и безбедна
Морамо да радимо на развоју свести потрошача о томе да је јабука здрав, квалитетан, контролисан и безбедан производ, истакао је Душан Миливојевић из Apple World-а. Изнео је запажање да је главни критеријум код трговаца у Србији цена. “Ако ти нећеш, даће Пољак или Македонац по тој цени”, истичу често. Навео је да је у Немачкој од представника трговачког ланца EDECA чуо колико они брину најпре о судбини својих воћара кад кажу: “Господине, немојте да се љутите, али ми морамо прво да преузмемо и продамо јабуку из Немачке, па потом из Јужног Тирола па из Француске, без обзира на квалитет јабуке из Србије.”
