Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ САВРЕМЕНА ПРОИЗВОДЊА ВОЋА У СРБИЈИ:  И светски домети, и наши немари

САВРЕМЕНА ПРОИЗВОДЊА ВОЋА У СРБИЈИ:  И светски домети, и наши немари

988

У последњих 15 година воћарство у Војводини и Србији доживело је значајне искораке. Уводе се нове сорте, подижу се савремени, интензивни засади, технологија производње се значајно унапређује и прилагођава климатским променама, што све омогућава велике приносе и висок квалитет плодова.

Пише: Проф. др Зоран Кесеровић

Јабука је постала веома важна, пре свега извозно оријентисана воћна врста, али су за воћарство Србије важне и друге воћне врсте. За разлику од јабуке, интензификација производње осталих воћних врста одвија се много спорије, али смо у последње време сведоци видног напретка у технологији производње трешње, боровнице, ораха и леске.

Расте интересовање за леску, орах, малину

У последње време је све веће интересовање за подизање савремених засада леске, ораха и сорти малине за свежу употребу.

Трансфер знања, увођење савремених технологија, избор воћних врста, сорти и подлога за одговарајуће агроеколошке услове, као и удруживање у задруге, кључни су фактори развоја воћарства Србије и повећања конкурентности на домаћем и страном тржишту.

Моје уводно излагање на Саветовању воћара односило се на изазове у производњи јабуке, трешње и кајсије – технологија, сорте и подлоге. У презентацији сам навео да је производња јабуке у Србији повећана с око 95.000 тона 2002. на 530.000 тона 2021. године, што је за 5,5 пута већа производња. То је постигнуто захваљујући увођењу нових технологија, прилагођених климатским променама, увођењу сорти које су водеће у свету и Европи, савременој агротехници и помотехници, као и удруживању произвођача у задруге.

Стратегија за будућност јабуке

Стратегија у будућности би била: повећање продуктивности, квалитета плодова, смањење трошкова, концентрација понуде, нова извозна тржишта, интегрална и органска производња, побољшање унутрашњег и спољашњег квалитета плодова, иновирање сортимента на бази савремених сазнања, агресивнији маркетинг у циљу повећања потрошње јабуке и увођење клупских сорти.

Посебно сам анализирао технологију подизања засада јабуке, с освртом на квалитет садног материјала. Констатовано је да је дошло до назадовања у избору садног материјала и да се са КНИП садница са 5 до 9 превремених гранчица прешло на једногодишње саднице, па чак и на окуланте. То се све одразило на касније ступање засада у период пуне родности, али је довело и до неуједначености засада и пада приноса у односу на квалитетне КНИП саднице. Из најновијих података које смо урадили, видимо из Табеле 1. да је приход по садници, иако су КНИП саднице скупље, у 3. години од садње износио 10,93 евра, код једногодишњих садница 4,69 евра, а код окуланата смо у губитку по садници од -0,33 евра.

Такође сам констатовао да се мора више радити на повећању квалитета плодова, јер је јако велики удео индустријске и друге класе. Анализом приноса утврђене су велике осцилације. Једне године остварују се високи приноси, на пример код златног делишеса око 90 тона, па следеће године око 55 тона, или једне године око 74 тоне, а следеће око 40. Истичем да је боље ићи с мањим приносима, а да проценат прве класе буде далеко већи. Препорука је да код златног делишеса и грени смита треба ићи с приносима од 60 до 65 тона, код гале 55 до 60, а код јонаголда 60 до 62 тоне.

Код сортимента треба уводити клубске сорте Crimson snow, Cosmic crisp и Honey Crunch, као и отпорне сорте јабуке Juliet, Magic star, Ariana и Ambrosia. Поготову ће бити интересантне отпорне сорте јабуке, да би се смањили трошкови производње, а и заштитила животна средина и сами потрошачи.

Код избора подлога предложено је ширење подлоге Geneva 11, која је отпорнија на ниске температуре, ервинију, фитофтору, крваву ваш и одлично подноси поновну садњу у односу на М-9, Т337 и 339.

Мере за здравију и отпорнију кајсију

У излагању о новим изазовима у производњи кајсије предложио сам шта треба урадити приликом подизања засада кајсије да би се смањило сушење и избегао проблем око измрзавања пупољака, цветова и тек заметнутих плодића. Ево тог предлога:

У засаду треба да буду њајмање четири сорте, и то комбинација раноцветних и позноцветних сорти кајсије. Ово предлажем, јер се дешава да раноцветне заметну плодиће и одмакну у развоју као што је било 2021. године, тако да је мраз изазвао само рђасту превлаку на покожици, а исте године су касноцветне сорте измрзле, јер се мраз појавио у моменту њиховог прецветавања, када су плодићи најосетљивији. У 2022. било је обратно – раноцветне су више измрзле, а позноцветне мање.

Најмања надморска висина за нове засаде кајсије може да буде 150 до 170 метара и поготову је интересантан Фрушкогорски и Подунавски регион.

Обавезно наводњавање фертригацијом, јер кајсија има велики транспирациони коефицијент и у условима високих температура долази до сушења стабала, поготову оних која су калемљена на средње бујне или кржљаве подлоге, или на виноградску брескву, и поготову ако је засад преродио.

Редовна заштита од болести и штеточина. У појединим годинама, ако је кишовито време, мора се најмање три пута радити заштита против монилије, поготову код сорти које имају дуго цветање. Ако се појави, монилија може ући у гране и проузроковати сушење дела стабала или целих стабала.

Радити редовну фолијарну прихрану и редовно ђубрење, поготову калијумом, јер је кајсија калиофилна биљка.

Редовно радити зелену резидбу, у циљу продужења цветања и избегавања опасности од позних пролећних мразева.

Користити безвирусни сертификован садни материјал.

Када су у питању подлоге у савременим интензивним засадима кајсије, треба користити кржљаве подлоге Rubiru и Torinel или, средње бујне подлоге Istharu или Vavit. Предложена је и нова подлога Krymsk 86. Од сорти су предложене НС-4 И НС-6 и селекција СК-1, чије је признавање у току и која даје одличне резулате у Србији, али треба обратити пажњу и на сорте Faralia и Farbaly које сазревају у првој половини августа.

Пропусти у новим засадима трешње

Код нових изазова у производњи трешње анализирани су пропусти у подизању савремених засада трешње и дати предлози за њихово превазилажење. У подизању савремених засада трешње није се водило рачуна о избору сорти за одговарајуће агроеколошке услове и често је долазило до измрзавања пупољака, цветова или плодића или до великог пуцања плодова услед високе влажности ваздуха или због земљишне влаге. Међу пропустима су и лоше формирање узгојног облика, непознавање зелене и зреле резидбе, као и ранија берба у односу на оптималан рок.

Када је у питању избор сорти трешње, треба обратити пажњу на следеће факторе: да пречник плода буде између 28 и 32 мм, да динамика бербе буде 20 до 25 кг на час, да се плодови могу чувати до месец дана, да су транспортабилни, да су сорте отпорне на пуцање, а поготову на ниске зимске температуре и пролећне мразеве, да су плодови укусни, односно, да имају високи садржај РСМ и повољан однос шећера и киселине. Битна је и умерена и редовна родност, и да плодови буду срцасти, тамноцрвене боје и боје махагонија.

Приликом подизања засада ваља користити саднице с превременим гранчицама, јер ће такве воћке брзо ући у период пуне родности. Ако се добро припреми земљиште, уради систем за наводњавање фертиригацијом, могуће је уз добро ђубрење остварити приносе у 4. години као што је наведено у Табели 2. Из података у овој табели види се да је разлика у приносу у 4. години између једногодишњих и двогодишњих садница огромна.

Када је у питању избор сорти за регионе где је честа појава мразева, за сада су сигурне сорте Carmen, Regina и Ferovia, а за терене где не постоји могућност честих појава мразева, поређано по времену зрења, препоручују се следеће сорте: Sweet Aryana, Sweet Lorenz, Marysa, Sweet Gabriel, Carmen, Grace star, Ferovia, Sweet Saretta, Kordia, Sweet Stephany, Karina и Regina. Од подлога за савремене интензивне засаде треба користити Gizelu 5 и 6, али се предност даје Gizeli 5.

Клупске сорте за најпробирљивије купце

 На Саветовању воћара посебну пажњу присутних изазвало је предавање Јоване Књегинић из Делта аграра на тему „Искуства у производњи клупских сорти јабуке“. Истакла је да се у будућности у Србији, када је у питању производња јабуке и пласман на све захтевнијем европском тржишту, морају прихватити нове сорте и нове технологије гајења, како бисмо добили што квалитетнији производ. Клупске сорте су посебне по много чему, а крилатица која их прати – НИСУ СВЕ ЈАБУКЕ ИСТЕ – није случајно настала.

Производња брендираних сорти јабуке високе тржишне вредности, захтева испуњавање услова клуба. Јабуке које досегну све стандарде квалитета, које је прописао стваралац сорти, могу се продавати као клупске. Плодови морају бити препознатљиви по облику, боји, величини и осталим органолептичким особинама. Плодови клупских сорти су високо цењени на европском и светском тржишту. Такве сорте су висококвалитетне, добро маркетиншки пропраћене и имају добру тржишну цену.

Јована Књгињић је објаснила зашто треба гајити клупске сорте. Такве сорте могу да гаје само одабрани произвођачи који имају одговарајућу лиценцу и увек су истог квалитета, јер узгајивачи морају да се придржавају строго прописаних правила. Пажљивим укрштањем стваране су сорте специфичних особина: укуса, хрскавости, ароме, слаткоће, и зато плодови могу да задовоље укус најизбирљивијих потрошача.