Пише: Зорица Драгојевић
Прича о паметном наводњавању започела је из сопствене потребе Лазара Јовановића, суоснивача фирме Smart Watering и њеног извршног директора. Како је у Малом Зворнику посадио плантажу лешника, а често путовао у Нови Сад, желео је да аутоматизује и даљински прати наводњавање свог воћњака, што до тада није било могуће. По струци дипломирани инжењер електротехнике Факултета техничких наука у Новом Саду, смер Енергетска електроника и електричне машине, одлучио је да помогне и себи и другима. Направио је систем помоћу кога не морате да гледате у небо и временску прогнозу, нити да размишљате о томе да ли ће бити кише или неће, колико ће воде бити и да ли је превише или премало. Уз помоћ сензора, уређаја у пољу и апликације на мобилном телефону, његов систем потпуно аутоматизује процес наводњавања, уз уштеде у радној снази, енергији, потрошњи воде, времену и новцу.
– Од 2017. године радимо на развоју дигиталног помоћника за наводњавање и прихрану биљака. Ради се о систему који одговара на три кључна питања који сваки пољопривредник има када је наводњавање у питању, а то су: кад треба наводњавати, с колико воде, и како да тај процес буде што једноставнији. Уз помоћ сензора, уређаја у пољу и апликације потпуно се аутоматизује процес наводњавања, уз уштеде у радној снази, енергији, потрошњи воде, времену и новцу – објашњава Лазар, уз напомену да су до сада своје системе, на задовољство корисника, уградили широм Србије.
Велико олакшање и за мале произвођаче
Системи Smart Wateringа инсталирани су готово у целој Србији, од Суботице па до Лепосавића на северу Космета. Најчешћи корисници су воћари који користе систем кап по кап, пре свега произвођачи боровнице, лешника и јабуке. Под овим системима су засади од једног хектара па до 250ха и ти засади су у власништву, како мањих произвођача и породичних газдинстава, тако и највећих компанија које се у Србији баве производњом хране. И ту су, по речима младог инжењера, сви подједнако заступљени, свесни потребе за наводњавањем и за учешћем технологије у пољопривреди.
Вода и прихрана у прави час
Систем даљинског наводњавања и ђубрења путем сензора помаже вам да оптимално наводњавате, онолико колико је биљци потребно у свакој фази раста. Не морате обилазити воћњаке или повртњаке, јер количину воде и ђубрива одређује систем. Сензори који се налазе на више дубина и графичка аналитика монтирају се на већ постојећи систем за наводњавање, и мере влажност земље, температуру и влажност ваздуха и pH и EC вредности 24 сата седам дана у недељи. По инсталирању апликације на мобилни телефон, можете подешавати отварање вентила према потребама које изискује ваше земљиште. Ту је и контролер, уређај који помоћу интернета и сервера шаље податке на мобилни телефон, а с мобилног шаљете команде систему за ђубрење и наводњавање.
– Наши људи су свесни тога да је пољопривреда фабрика под отвореним небом и да без доброг наводњавања нема доброг приноса и производа прве класе. Искуства показују да се за одређене воћне врсте принос мења и до 40% у сушним годинама. Готово да нико не улази у производњу воћа и поврћа, а да претходно не обезбеди неки вид наводњавања. Наша искуства с терена показују да узгој боровнице на нашим просторима практично није могућ без наводњавања и фертиригације. Поред боровнице, највише се наводњава јабука, лешник, вишња и трешња – и није само питање наводњавања, већ и смањења потребе за радном снагом и потрошње воде, што су и мала сеоска домаћинства препознала.
Велики део корисника ове иновације су баш мала породична газдинства, површине до неколико хектара, чији циљ је повећање прихода и оптимизација производње. То највише помаже произвођачима који не могу физички да постигну да ураде све дневне послове који их чекају у воћњаку, па зато радо прихватају алате и уређаје који им олакшавају свакодневне активности.
Већа и предвидљивија производња
– Није то више тако велики изазов објаснити пољопривредницима зашто им је овакав систем потребан. Људи су заиста свесни колико је наводњавање битан фактор у производњи, питање је само финансијске исплативости улагања у наводњавање и да ли произвођач може да уложи у систем за наводњавање. Али, мање-више, свима је јасно да више није довољно гледати у небо, нагађати и препуштати ствари случају. Произвођачи су свесни да ће, што више ствари буду могли да контролишу, имати бољу и предвидивију производњу и сезону, па у складу с тим и улажу у оно што им у томе помаже – истиче Јовановић, који каже да је јако битно правилно поделити парцелу, како би свака биљка добили исту количину воде.
Највећи изазови су на парцелама где су нагиби велики, где је вода на великим дубинама. У тим случајевима парцела се мора правилно поделити, како би исту количину воде добијале и биљке на врху, као и оне у подножју. То се постиже правилним пројектовањем и одабиром одговарајуће опреме, а опрема је квалитетна и издржљива. Кварови се ретко дешавају.
– Што се кварова тиче, уз правилно одржавање они су минимални. Најчешће долази до запушења капљача услед лоше филтрације воде или нередовног одржавања система. Кварови се дешавају и приликом физичких оштећења опреме због других радова у воћњаку, а решавају се заменом делова. Што се аутоматике и сензора тиче, ту кварова и нема, јер је опрема која се поставља пројектована да буде робусна и да има животни век до 10 година. Потребно је само редовно одржавати и допуњавати мобилну картицу преко које се шаљу подаци. Што се типова система за наводњавање тиче, постоје системи кап по кап, који су најзаступљенији у воћарству и повртарству, као и системи наводњавања вештачком кишом који су заступљени у ратарству највише – објаснио је Лазар Јовановић, инжењер, иноватор, младић који је себе пронашао у пољопривреди и уз пољопривред.
Гледање у небо више није опција
Ево како смо успели једном кориснику да уштедимо 200 евра месечно на трошкове горива у сезони – наводи инжењер Јовановић. – Прошле године објавили смо студију случаја, где смо испитивали све бенефите које технологија има на производњу. Резултати су показали да је рад радне снаге смањен за четири пута, а потрошња воде за 400.000 литара по хектару годишње. Гледање у небо и временску прогнозу више није опција, сада пољопривредници одлучују како и када ће користити ресурсе који су им доступни.
