Više od 170 vinarija gospodari 11 dana centrom grada
Segedin, grad u južnoj Mađarskoj, na ušću reke Moriš u Tisu, koji je većini sinonim za šoping, ali sve više i za velnes i spa užitke, već 29 godina je mesto u kom se održava jedan od najvećih festivala vina u toj susednoj državi. Dan grada, 21. maj, povod je za organizaciju vinske fešte koja traje jedanaest dana, što je mora se priznati za naše prilike neuobičajeno. Na najvećem gradskom trgu, Sečenjijevom, koncentrisan je najveći broj izlagača, a na neke od njih može se naići i nešto podalje, ali u strogom centru Segedina.
Ta vinska fešta počela je ove godine 15. maja i trajaće do 25. Svakog dana, ovog puta oko 170 vinarija iz Mađarske, među kojima se našla i jedna iz Rumunije, nudiće vinoljupcima, kojih je barem u večernjim satima pozamašan broj, svojih vina. Organizator se postarao da degustacija i užitak u vinima ne bude „s nogu“, nego su između podugačkog niza kućica-izlagačkih štandova koje dele po dve vinarije, postavili stolove za kojima posetioci mogu da sede i na miru pijuckaju vina i preseku ih kojim zalogajem.
Na svakom štandu i bez konverzacije sa prodavcima može se bez problema saznati koja vina su u ponudi i po kojoj ceni za butelju, a za koliko para za čašu zahvaljujući tome što je sve transparentno istaknuto. Tamo vam za razliku od naših vinskih fešti, ukoliko želite da probate vino „na čašu“, neće odoka sipati božansko piće, nego ćete dobiti tačno decilitar koji se meri dozerom.
A u ponudi je, s obzirom na toliki broj učesnika, zaista široka paleta vina. Među njima su naizostavno internacionalne, ali i lokalne sorte.
Na štandu vinarije Šajgo (Sajgó Pincészet) iz Tokaja, poznatog po belim vinima, mogao se probati furmint, koga ima i kod nas, muskat otonel i haršlevelu u svim mogućim varijantama. Furmint i haršlevelu tipične su sorte za Tokaj i prema nekim podacima, najrasprostranjenije su u tom kraju.
Šajgo je vinarija u kojoj se generacijama bave vinogradarstvom i proizvodnjom vina. Poseduje 17 hektara pod vinogradima i još otkupljuje grožđe od drugih proizvođača.
Za razliku od te tokajske vinarije, Eši Gabor (Ősi Gábor) iz Vilanja ponudio je ono po čemu je taj vinogradarsko-vinski kraj s juga Mađarske poznat – mahom crvena vina. I u njegovom slučaju proizvodnja grožđa i vina prenosi se s generacije na generaciju u porodicu. Tim poslom počeo je da se bavi njegov deda, nastavio otac, a on poslednjih 20 godina. Na tri hektara uzgaja većinom sorte za crvena vina -kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, portugizer, muskat otonel. Vino broj jedan mu je kruentus, kupaža kaberne frana, kaberne sovinjona i merloa, na koju je posebno ponosan jer je u žestokoj konkurenciji u Berlinu ove godine osvojila zlato. I uverili smo se, s razlogom.
Kaže da se njegova vina ne mogu naći u prodavnicama i hipermarketima, nego ih prodaje preko interneta, na kućnom pragu i festivalima za koje kaže da su vrlo dobra prilika za plasman.
– Zadovoljan sam kako trenutno sve funkcioniše – kaže Eši Gabor.
– Mađarska ima veliku proizvodnju vina, što baš i nije dobro za nas. Mnogo nam znače festivali, jer na njima ostvarimo 20 odsto prodaje. Svaki vinogradar ima svoju klijentelu. Nekim kategorijama kupaca dajem popuste. Godišnje idem na 10 festivala po Mađarskoj, ovaj segedisnki spada među najveće. Imao sam poziv da dođem u Srbiju, ali zbog papirologije nisam mogao to da realizujem.
Segedinski festival vina je i prilika za odmeravnje snaga među vinarima. Ove godine su stručnjaci ocenjivali između 140 i 150 uzoraka sistemom bodovanja od 100 poena uz degustaciju na slepo. Među članovima stručnog žirija bili su vinari, vinski stručnjaci i pisci sa bogatim iskustvom u degustaciji. Predsednica vinskog takmičenja bila je Šarolta Bardoš, dobitnica jedne od najprestižnijih domaćih nagrada koje mađarski vinari mogu dobiti – nagrade „Boraszok borasza“, što bi u prevodu značilo vinar nad vinarima.
Festival vina ne može nigde, pa ni u Sgedinu da prođe bez drugih sadržaja, ali su oni zaista ono što zovemo pratećim. Ima tu i muzike, proizvođača zanatskih, gastronomskih i drugih proizvoda.
Dva poslednja dana festivala, 24. i 25. maja most u Ulici Hid biće zatvoren za saobraćaj i pretvoren u takozvani Sajam mostova, jednu od najvećih parada mađarskih rukotvorina. Time će zavesa na još jednom izdanju festivala biti spuštena. Do sledećeg maja.
Tekst i foto: Zorica Milosavljević
