Po mišljenju stručnjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, sigurnija proizvodnja se ostvaruje setvom više sorti različite dužine vegetacije. Za ove kombinacije pogodne su rane sorte Tamiš, Čudo Amerike i Dunav, srednje rane Fruškogorac, Kelvedon, Frila i kasna sorta Mali provansalac. Za prolećnu setvu konzumnog graška preporučuju vrlo ranu sortu Tamiš.
Tri su glavne vrste graška prema izgledu, a to su glatki grašak, obični grašak i grašak šećerac. Prema uzrastu razlikujemo visoki (najpoznatije sorte su Selma-Pisum, Maxigolt, Senator, Telefon), srednje visoki (najpoznatija sorta je Kapucinac) i niski grašak (najpoznatije sorte: Rondo, Čudo Amerike, Čudo Kelvedonije, Mali Provansalac i Linkoln). Značajnije predstavnike ovog dragocenog povrća ćemo detaljnije opisati.
Glatki grašak – Sorte glatkog graška imaju niže stabljike, a zrna su veća i brašnasta te mogu biti žute ili zelene boje. Dobro podnosi i niže temperature vazduha.
Obični grašak – Stabljike običnog graška dosežu veću visinu, a zrna su manja i naborana. Teže podnosi niže temperature.
Grašak šećerac – Najpoznatija sorta graška na našim prostorima je grašak šećerac, verovatno baš zato što je slađi od ostalih. Mahuna ovog graška ne sadrži voštani sloj s unutrašnje strane koji bi je čini tvrdom, pa se kod ove vrste graška konzumiraju čitave mahune dok se zrna još nisu razvila u potpunosti. Stoga su zrna sočna i slatkastog su okusa.
Selma-Pisum – Kasna sorta visokog graška koja raste i do visine od jednog metra. Karakterišu je izrazito visoki prinos, i čak do 15 zrna srednje veličine po mahuni.
Senator – Senator je sorta visokog graška koja dostiže nešto manju visinu, do 70 centimetara. Rodna je sorta i po mahuni ima 6 do 7 krupnih zrna.
Telefon – Telefon je najviša sorta visokog graška, čija biljka doseže visinu do 140 centimetara. U mahuni dužine 12 centimetara može biti i do 9 krupnih zrna.
Kapucinac – Izrazito je rodna sorta srednje visokog graška koja raste do visine od 70 centimetara. Mahune su karakteristične zelene boje, ali su zrna tamno ljubičasta. Međutim, kuvanjem zrna menjaju boju u zelenu.
Rondo – Rondo je rodna sorta niskog graška koja doseže visinu do 50 centimetara. Mahune ove sorte sadrže 8 do 10 krupnijih zrna, a zrna su izrazito pogodna za zamrzavanje.
Čudo Amerike – Srednje rana sorta niskog graška čija stabljika doseže visinu do 55 centimetara. Mahune su srednje veličine i sadrže po 6 srednje velikih zrna.
Čudo Kelvedonije – To je srednje rana sorta niskog graška koja raste do 50 centimetara visine. Mahune su velike i sadrže do 8 srednje velikih zrna.
Mali provansalac – Mali provansalac je rana sorta niskog graška koja doseže visinu do 45 centimetara. Mahune imaju izrazito zašiljeni vrh i srednje su veličine, a sadrže od 5 do 7 zrna.
Linkoln – Rana sorta niskog graška koja se seje svake tri nedelje, stoga osigurava kontinuirani prinos.
Tamiš – Vrlo je rana sorta koja do pune tehnološke zrelosti stiže za manje od 60 dana. Mahune su prave, sa sabljastim vrhom, dužine 6 do 7 cm, sa 6 do 8 formiranih zrna. Zbog dobrog kvaliteta, od 80 % zrna mu je u prvoj, ekatrakvaliteta, ili drugoj (vrlo finoj) klasi. Kvalitet zrna opredeljuje ovu sortu za industrijsku preradu, a zbog rane zrelosti i za pijacu. Masa 1.000 zrna je oko 320 grama.
Dunav – Rana baštenska sorta koja od setve do berbe stiže za 60 dana. Zrno je svetlo zelene boje, slatko, a masa hiljadu zrna iznosi oko 400 grama.
Frila – Srednje rana sorta dužine vegetacije oko 65 dana. Visina stabla se kreće od 50 do 65 cm. Mahuna je prava sa tupim vrhom, dužine 6 do 7 cm i sa 6 do 7 zrna tamno zelene boje. Masa 1.000 zrna iznosi oko 320 grama.
R.D.J.
