Према пољопривредном календару до средине октобра требало би да је већ 2/3 површина засејано пшеницом, а сетва у Шумадији још није ни почела, тврди Добривоје Поповић, дипл. инж пољопривреде и дугогодишњи саветодавац за ратарство из Крагујевца. Због велике суше чак није почела ни основна обрада земљишта.
„Саветујем да, ако тип земљишта дозвољава, ратари прескоче орање и одмах пређу на редуковану обраду земље, попут тањирања. Овај вид обраде мало ће и помоћи ратарима, с обзиром на трошкове сетве. Тамо где су временске прилике повољније или где има влаге, обрада и сетва могу да се обаве“, каже Добривоје Поповић.
Овај дугогодишњи стручњак и познавалац прилика у ратарству каже за Добро јутро да није касно сетву почети ни у новембру, када буде довољно влаге у земљишту.
„Време сетве јесте битно, али није значајан пропуст ако она крене и касније. Дешавало се то и раније. На 10 година, две трећине сезона су неповољне за ратаре, тако да нема места за панику. Већа је брига то што су приноси стрних жита по хектару у ратарским регионима широм Србије већ дуже у паду. Инпути су у последној деценији вишеструко порасли, а цена пшенице је на истом нивоу од пред десетак година. Али ратари су због поштовања плодореда и плодосемена, а не због добити, принуђени да сеју стрна жита“, каже Поповић.
На најаву да ће ратари ове године због великих трошкова сејати семе са тавана он упозорава:
„Није грех сејати семе са тавана, али ће њихова крајња нето добит бити још мања, него што је сада. Понављам да је добит већ дуже у паду, а трошкови све већи. Свако ће морати да одлучи шта му је чинити. Горући проблем је и изостанак сточарске производње и мањак стајњака, који се изоси на оранице. Тако су летошње плаховите кише, у зависности од типа земљишта, створиле такозвани бетон- слој земље. Ни ту нема места претераном оптимизму, јер су потребне године да поново имамо органско ђубрење и поправку структуре земљишта “, додаје Добривоје Поповић.
Ако је семе са тавана, поштовати препоруке!
И заштитари су свесни, иако препоручују сетву декларисаног семена, да ће се ратари масовно одлучивати за сетву сопствене пшенице.
„Највећи проблем код таквог семена је главница пшенице и гар на јечму и пшеници. Ако се ратар одлучи за семе са тавана треба да је истријерише, односно да се отклоне све примесе и да се обезбеди приближно иста калибража зрна. Потребно је и да испитају клијавост и енергију клијавости. Обавезно је третирање семена против главнице пшенице и гари“, каже Лидија Вуловић, инжењер за заштиту биља из ПССС Крагујевац.
Главница пшенице је паразитна гљива, која се преноси искључиво семеном. Њени органи за репродукцију остају у земљи и могу бити извор заразе, ако се пшеница сеје у монокултури. Препоручује се третирање семена препаратима из хемијске групе Триазола и Дитиокарбомата, који делује превентивно.
Текст и фото: Биљана Ненковић
