За Миру Гилић вредну привредницу из околине Трстеника, Србија је сазнала када је направила качкаваљ са чоколадом. Не какаом, не као чоколадом, већ правом, оном коју и иначе једемо. И тај качкаваљ, када га загризете слан, затим негде на пола залогаја осетите сласт највољеније посластице данашњице, па на крају млеко домаћих крава, и дан данас је један од њених напродаванијих производа. Богату палету, јер конзументи стално траже нешто ново, употпунила је качкаваљем сушеним потпуно природно, на ветру.
– За један килограм сира иде 12 литара млека. Сир је зрео неке две недеље, а после тога је на спољној температури, на промаји, провео шест месеци. Од комада који је пре сушења имао четири килограма, тај круг сада има око 1,8 грама – прича Мира, напомињући да је овај вид сушења доста спорији, али је природнији, здравији.
– У сушари је генерално краћи процес, овде је зрење дуже и сир добија природну покорицу тако да може неограничено да стоји – објашњава, наводећи даље да је процес производње нимало лак.
– Много је тешко направити један такав сир, свакодневно је потребно окретати га, водити рачуна о хигијени, да га не нападну инсекти и кад је готов ви не можете да му одредите реалну цену наспрам квалитета и уложеног рада – а квалитет је, ако ћете веровати на реч онима који су га пробали, заиста врхунски.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
