Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Шљива наше историје и традиције и шљива наше будућности

Шљива наше историје и традиције и шљива наше будућности

НАЦИОНАЛНО ВОЋЕ СРБИЈЕ

44
Foto: Adobe Stock

Још су је Стари Словени гајили у постојбини, извоз суве шљиве у Калифорнију Србију 1892. године спасава економске кризе, а многе породице богатство и моћ стекле су управо захваљујући производњи и извозу шљиве и производа од шљиве.

Данас је питање очувања генетичких ресурса посебно актуелно, јер су, током развоја биљне производње и модернизације пољопривреде, многе локалне популације сведене на мали број биотипова, а сорте огромне генетичке и оплемењивачке вредности нестале су заувек, без икакве могућности да се оживе. 

За нови замах производње нашег националног воћа потребне су опсежне припреме, каже наш врсни стручњак проф. др Зоран Кесеровић, који препоручује пре свега Шумадијски, Јужноморавски или Западноморавски регион,  јер шљива засађена у равници  никада не може бити тако квалитетна као она на већој надморској висини.

Шљива је у Србији одвајкада била национално воће, за њу се везују и српска историја, и многи обичаји и веровања. О њој су певане песме, попут оне о Србији међу шљивама Оскара Давича, испод ње су се полагале заклетве, она се китила сламом за Божић да година буде родна, њеном ракијом лечили су се болесни, наздрављало се животу и кућном свецу  и оплакивала се смрт вољених.

У чему је тајна овог воћа, зашто смо толико волели шљиву и да ли можемо да јој, у новим условима, вратимо стари сјај? Шљива се међу воћкама по производњи налази на четвртом месту у свету, после јабуке, крушке и брескве. Она је наше национално воће јер су је још стари Словени гајили у постојбини, а многе породице богатство и моћ стекле су управо захваљујући производњи и извозу производа од шљиве. И Милош Обреновић ју је извозио у Европу, обезбеђујући тако приход, и за оружје којим је успео да ослободи Србију од вековног турског ропства, али и за стварање сопствене династије.

Данас је питање очувања генетичких ресурса посебно актуелно, јер су, током развоја биљне производње и модернизације пољопривреде, многе локалне популације нестале или су сведене на мали број биотипова. Сорте са својствима од огромне генетичке и оплемењивачке вредности нестале су заувек, без икакве могућности за повраћај. Од посебног су значаја аутохтоне сорте шљива које су добро прилагођене локалним агроеколошким условима, као што су црвена ранка, белошљива, фрушкогорска бела, трношљива, метлаш, тургуља.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us