Црвена ранка
Спада у најстарије сорте шљиве. Некада је рађала на скоро сваком имању. Њени плодови претакани су у познату шљивовицу. Шљива ранка је од свих воћних сорти највише пута опевана и као таква сврстава се у најстарију изворну српску традицију. Сматра се да је настала у селу Даросава код Аранђеловца. Зато је у народу позната и као даросавка, али и рановача, шумадинка, црвењача, дреновка…
У зависности од локалитета, сазрева крајем јула или почетком августа. Препознаје се по елиптичним, средње крупним, тамноплавим плодовима прекривеним воштаном превлаком или тзв. пепељком. Месо је чврсто, сочно, слатконакисело и не одваја се од коштице. Погодна је и за свежу потрошњу, али и за друге видове прераде у домаћинству.
Једна је од најроднијих ракијских сорти. Има крте гране које се лако ломе, нарочито под теретом обилног рода или под утицајем јаких ветрова. Црвена ранка се не може гајити у једносортним засадима јер има стерилан полен, па су јој потребни опрашивачи. Цвета неколико дана пре пожегаче, а као опрашивачи могу послужити остале ракијске сорте као што су метлаш, трновача, црношљива…
Петровача
Сазрева средином јула, око Петровдана, по чему је и добила име. Ово је бујна и веома родна самооплодна сорта. Препознаје се по округластоиздуженим, тамноплавим плодовима прекривеним воштаном превлаком. Месо је зеленкастожуто, получврсто, сочно и слатко. Даје ракију осредњег квалитета.
Белошљива
Представља скуп биотипова и варијетета пореклом од домаће шљиве који се међусобно разликују по низу особина, а посебно по крупноћи и боји плодова. У зависности од тога, сазрева од крајем јула до краја августа. Неки типови белошљиве имају ситније, а неки крупније плодове. Код већине они су округласти, зеленкастожути или жути, прекривеним пепељком. Чврсто, сочно, слатконакисело, зеленкастожуто месо је најчешће срасло с коштицом, а има и цепача.
Црношљива
Најчешћа је у околини Чачка. Позната је и као дреновка или трношљива. Развија бујно дрво које касније почиње да рађа, а када пророди, рађа редовно и обилно. Ова сорта се одликује тамноплавим, скоро црним плодовима, по чему је и добила име. Месо је зеленкасто, слатконакисело и суво. Даје ракију осредњег квалитета.
Фрушкогорска бела
Има је углавном на падинама Фрушке горе. Развија стабло умерене бујности и велике родности. Припада групи самооплодних сорти. Сазрева средином августа. Плодови су средње крупни, јајастог облика, ћилибарне боје, с црвенилом на сунчаној страни. Месо је златножуто, чврсто, сочно и слатко, углавном срасло с коштицом.
Илињача
Највише је има у Поморављу. Развија веома бујно дрво и, према наводима појединих стручњака, живи између 50 и 60 година. Самооплодна је сорта. Сазрева почетком августа. Плодови су крупни, издуженоокругли са израженом браздом. Црвене су боје с љубичастом нијансом. Жутозеленкасто месо је сочно, чврсто, киселослатког укуса.
Чокешинка
Спорадично се може видети у околини Чачка. Има умерено бујно до бујно дрво осредње родности. Сазрева у другој половини августа. Ова сорта развија тамноплаве плодове прекривене обилном воштаном превлаком. Жутозелено месо је осредње сочно и слаткокиселкасто. Цепача је и користи се за јело и прераду у ракију.
Р. Д. Ј.
