Стабло са уздужним пукотинама на кори из којих се појављује смола може да буде знак да је воћар негде погрешио
То није заразна болест, већ њена појава зависи од стреса који биљка доживљава и како је домаћин третира
Појава смоле на стаблима воћа је први показатељ да је биљка трпи стрес и да унутар стабла постоји дисбаланс. Често је и знак да се у биљку већ уселио патоген. Стручњаци напомињу да појава смолотечине, иако на први поглед делује безопасно, није безазлена и да треба предузети низ мера, како стабло временом не би изгубило виталност.
Најчешће се уочава на коштичавим воћним врстама попут шљиве, кајсије, трешње, вишње или брескве. Али може да се појави и на дуду, ораху, виновој лози, брези или јавору.
– До појаве смоле углавном долази после неповољних зима, када се на стаблима уочава мразопуц, или уздужне пукотине на кори. Главни узрочник су ниске температуре. Али, до смолотечине може доћи и због болести, првенствено монилије, преинтензивног орезивања, механичких оштећења или неправилног ђубрења. Уколико се не предузму праворемене мере стабло ће временом давати све мање рода, биљка ће се исцрпети и на крају пропасти – каже Лидија Вуловић, инжењер заштите биља из Крагујевца.
Стабло са уздужним пукотинама на кори из којих се појављује смола може да буде знак да је воћар негде погрешио. Смола која капље из стабла је најпре лепљива, касније постаје чврста и задржава се на стаблу у облику куглица.
– Смола се јавља и ако је воће засађено на изразито киселом и влажном земљишту или ако је неправилно ђубрено. Превише азотних ђубрива, нарочито урее, изазваће бујан раст стабла, које неприпремљено улази у зиму. У ситуацијама када се јави поновљена вегетација због топлих јесени, стабло улази у зиму са неодрвљеним гранчицама. Таква стабла су осетљива на ниске температуре и склона измрзавању, а то је идеална основа за појаву смоле – објашњава саветница, присећајући се случаја воћара који је претерао са ђубрењем и тиме допринео појави мразопуца у свом засаду.
– Имали смо случај да нам се воћар похвалио да је током јесење садње обилато нађубрио јаме. Ставио је по шаку минералног МПК ђубрива и кофу овчијег. То је подстакло сокове да крену непосредно пре јаких мразева и на крају они су се заледили. Ткива у стаблу нису еластична и дошло је до мразопуца. А то је рана кроз коју улазе бактерије. На крају из пукотине цури смола и јасно је да се бактерија уселила. Такође, стабла засађена на јужним експозицијама се брже загревају, па је пре садње потребно одабрати повољно место за воћку и умерено је и правилно ђубрити – упозорава Лидија Вуловић.
Смола мора да се лечи, јер ће се стабло временом осушити. То није заразна болест, већ њена појава зависи од стреса који биљка доживљава и како је домаћин третира.
– Прва превентивна мера је кречење стабала, али не у пролеће, када крећу сокови унутар стабла, већ у касну јесен. Најбоље је у новембру. Ако током зиме има доста падавина, кречење треба поновити у фебруару. Мешавина је у размери од 5 килограма негашеног креча, 500 грама соли и 250 грама сумпора. Уколико већ постоје оштећења на кори, место треба очистити до у здраво ткиво, рану премазати калемарским воском и спречити даљи улаз бактерија. Код нелечене воћке, бактерија ће временом довести до сушења стабла. Ако се смолотечина већ појавила, то је већ сигнал да је нека врста инфекције већ присутна. Смола зна да се појави и ако је резидба била јача. Нарочито на већим резовима дебљих грана, рану треба премазати калемарским воском – каже инжењер заштите биља Лидија Вуловић.
Кречењем стабала спречава се пуцање коре стабла зими и неправилно загревање сокова унутар њега. Последњих деценија честе су и нагле температурне промене, те долази до скупљања и ширења коре на стаблу. Она пуца и тако отвара пут патогенима.
Преоптерећење стабла родом такође може бити узрок ове појаве, те се препоручује проређивање плодова, нарочито код брескви. Смола може да се појави и код агресивније резидбе, нарочито ако се секу јаке гране, па су резови већи. Каснопролећни мразеви такође могу утицати на појаву смолотечине.
Текст и фото: Биљана Ненковић
