Подизање вишегодишњих засада, уз избор одговарајућих врста и сорти воћака, представља одговоран посао који првенствено захтева детаљну анализу агроеколошких услова средине у којој се одређена производња планира, поручује мастер воћарства Маја Мартино виз ПСС Зрењанин.
Она објашњава да у воћарству полинација, тј. преношење полена на жиг тучка, у зависности од воћне врсте може да се обави анемофилно путем ветра као што је то случај код ораха, леске и кестена или ентомофилно тј. путем инсеката што је случај код већине других воћних врста.
Ефективни период опрашивања траје кратко, у зависности од биљне врсте око 3 – 10 дана, што превасходно зависи од оптималних микроклиматских услова средине неопходних за продукцију квалитетног полена добре клијавости.
-Различита истраживања показала су да се вишегодишњи стабилан принос воћа може постићи уколико су у воћњаку заступљене најмање три сорте које се међусобно добро опрашују. У том случају удео опрашивача треба да се креће око 5 – 10 %, где су у нашој пракси најчешће заступљене комбинације са парним бројем редова због олакшане неге, заштите и бербе плодова. За опрашиваче увек би требало бирати диплоидне сорте које по правилу имају виталан полен добре клијавости, каже Мартинова.
Препорука стручњака је да се подижу моносортни засади по блок системима или засади са више сорти које су сличне отпорности на најважније проузроковаче болести и штеточина. У таквим системима узгоја, у неповољним условима средине са изостанком цветања једне сорте, друга обезбеђује опрашивање и оплодњу главне сорте, па принос у таквим годинама неће бити значајније умањен.
У пракси то значи да приликом подизања засада јабуке, као странооплодне воћне врсте, за добро опрашивање треба бирати више сорти од којих ће једна бити основна, а једна до две опрашивачи. Сорте које се међусобно добро опрашују, па их из тог разлога и треба комбиновати у засадима јесу: „златни делишес”, „ајдаред”, „грени смит”, „глостер”, „јонатан” итд. Поред званичних сорти јабуке, могу се користити и селектовани опрашивачи пореклом од дивљих врста јабуке.
-У засадима крушке,с обзиром на то да су већина сорти самобесплодне, неопходна је заступљеност више компатибилних врста, тј. не могу се гајити у једносортним засадима. За „виљамовку” као водећу сорту у нашим засадима, добри опрашивачи су: „боскова бочица”, „абате фетел”, „конферанс”, „друардова” итд. Треба нагласити да се код самооплодних сорти правилним распоредом опрашивача може повећати родност и за 30 до 40 %. У том случају се опрашивачи саде у сваком четвртом или петом реду, објашњава Маја.
Она указује да код језграстих воћних врста – ораха, леске, бадема, које претежно имају одвојене мушке и женске цветове груписане у цвасти, важност поклапања времена цветања појединих сорти још више је изражена. Време и дужина ресања у многоме зависе од температурних осцилација, па је у засаду неопходно имати бар 3-4 врсте од којих је бар једна са каснијим цветањем.
Сем тога, предност вишесортних засада воћа, поред постизања виших приноса, јесте и континуитет у пристизању различитих сорти током сезоне, што омогућује лакши пласман на тржиште и бржи повраћај уложених средстава.
Пише: Ј. Бајшански
