Текст и фото: Биљана Ненковић
Малага се у Србији први пут помиње у 19. веку. О томе сведочи документ о првој смедеревској изложби грожђа од 25. до 29. септембра 1898. године. Међу изложеним сортама била је и малага, као винова лоза страног порекла. Сматра се да је у Србију донета да би се њоме поправљао квалитет вина од смедеревке, те није необично што је малага тада била најзаступљенија у околини Смедерева и у Шумадији.
Од тада до данас о малаги се мало знало, а још мање говорило. Појављивала се спорадично у српским виноградима и тешко је било да јој се уђе у траг. Један од ретких, а можда и једини виноград с малагом у Србији, налази се баш у Шумадији, у селу Липовац код Тополе. О њему брине млади винар и виноградар Немања Петровић, инжењер технологије неметала. Овај виноград опстао је захваљујући његовом деди, који га је засадио и визионарски поручивао породици да и даље проширују засаде.
Послушао деду и није погрешио
– Виноград малаге од 40-ак ари наследио сам од деде, који га је засадио пре пола века. Захваљујући њему, малага се једино код нас очувала у читавој Србији. Можда постоји још десетак чокота у околини и то је све, колико ја знам. То нам је сада матични виноград, који користимо за даље ширење ове сорте. Отац и ја успели смо да га оживимо и окалемимо. Деда нам је стално говорио да садимо ту сорту и да је ширимо. Када смо произвели прво вино, схватили смо да је постало најпознатије из нашег подрума и многи људи са стране долазе баш њега да пробају. Деда саветовао, а ја га послушао. Сада имам нових 50 ари под малагом. Тај виноград је стар осам година – каже Немања Петровић.
Гошћа с Медитерана код нас лепо примљена
Да бисмо боље разумели малагу, треба знати да је она такође позната као мускат александријски. ДНК анализе показале су да је настала спонтаним укрштањем тамјанике и сорте Аксина де трес биас. Ова друга је црна стона сорта винове лозе која се гаји на Сардинији и Малти. Треба знати да је мускат хамбург настао укрштањем малаге и италијанске сорте скијава гроса.
Малага се гаји широм Медитерана, од Португалије до Израела, и од ње се најчешће праве слатка вина. Немања из свог искуства, а већ има иза себе десету бербу малаге, каже да је овој сорти потребна кратка резидба као код смедеревке и прокупца, јер су прва окца при основи ластара изузетно родна. С обзиром на то да је медитеранска, добро подноси високе температуре, али је осетљивија на мразеве. Чокоти дају крупне гроздове, с крупним бобицама, у којима има доста шећера, али јој недостатак у томе што је осетљива на ботритис.
Он сада већ добро познаје ову сорту и спреман је да стане на црту искусним винарима из Шумадије. Малага даје цитрусна вина. Немања их описује као средину између мускат отонела и тамјанике, богатог, пуног тела и раскошне ароме. Каже да његова породица и није била свесна колики потенцијал има, али сада већ производе вино које постаје лична карта малог породичног подрума.
– Малага даје веома интересантна вина, чак и у тешким и кишним годинама. Моја производња још увек је на нивоу породичног газдинства и подрума. Наравно, гајимо и друге сорте грожђа на укупно 3,5 хектара, али она је посебан изазов за мене. Имам времена да још учим, јер остајем овде. Ја сам пета генерација на имању. Моја жеља и страст су сваке године све веће и свака берба је ново искуство. Не заустављам се, ширимо даље засаде с ретком и можда најстаријом винском сортом – каже Немања.
У друштву најбољих
Овај млади винар додаје да причу о малаги можда не би ни започео, да отац није препознао његову јаку вољу и страст да живи с виноградом.
– Радио сам после дипломирања у струци. Тада смо имали хектар винограда, и то углавном стоних сорти. Али, отац је препознао у мени велико интересовање и уз његову подршку смо почели да производимо вино и подижемо нове засаде. Са укупно четири хектара имаћемо довољно грожђа за солидне количине вина. Производњу сам усмерио ка винским сортама као што су вранац, каберне совињон, шардоне и, наравно, малага. Циљ ми је да мој подрум са специфичним и ретким вином у Србији буде препознатљив и познат. Задатак је изазован, јер у Липовцу и околини и у читавом Опленачком виногорју раде најпознатији шумадијски и српски винари. Али, за почетак је довољан и податак да враћамо малагу на винску сцену Србије – поносно истиче Немања Петровић, поткрепљујући причу о историји малаге у Србији историјским списима и чланцима из новина. На првој смедеревској изложба грожђа, која је организована 1898, нашла се и малага, као страна сорта винове лозе. Била је распрострањена у околини Смедерева и Шумадије, најпре у засадима Венчачке виноградарске задруге. Претпоставља се да је донета у нашу земљу да би се њом поправио квалитет вина од смедеревке.
У примерку једних дневних новина уочи Другог светског рата објављен је оглас да у подруму Ј. П. Нешића из Ускочке улице у Београду могу да се купе „одлична бела и црна вина и призната смедеревска малага“. Данас ће смедеревски винари на ову информацију углавном слегнути раменима. Али, у „Гласу Подунавља“ 1928. године објављен је чланак о подруму Смедеревске виноградарске задруге. У њему се, између осталог, наводи да су гости подрума били чашћавани „најскупљим малага вином“, чије „благотворно дејство почиње после неколико чаша“.
Шта се дешавало с малагом у Србији у међувремену и тешко је и није тешко утврдити. Недостатак довољно писаних трагова стручњаци објашњавају могућношћу да је мускат александријски био синоним за малагу, али свакако није било вина од те врсте грожђа, као што га прави Немања. У књизи „Wine Grapes“ спомиње се управо ова теорија, па би и претпоставка о судбини малаге, да је била прикривена другачијим именом, можда била реална. Ова теорија би могла бити истинита, ако се зна да се за производњу оригиналне шпанске малаге користи такође назив – мускат александријски.
Чињеница је да је пре мање од једног века у Смедеревском виногорју прављено слатко вино малага и да су од те производње данас остали само писани трагови. У смедеревским виноградима већ дуго нема лозе мускат александријски. Тако је изгубљено искуство тадашњих винара и део историје. Зато, нове генерације винара морају од почетка да откривају оно што су њихови преци веома добро знали.
– Како год да су ову сорту у прошлости називали, чињеница је да је она деценијама била запостављена и заборављена. А мени је посебна част да сам открио њен потенцијал. Тиме ми је дата шанса да развијем аутентичну винску причу у Липовцу. Посебно ме радује што поједини врсни винари из дединог засада траже резнице малаге за своје нове засаде – каже Немања.
