Већ неколико година у расхладним витринама боље снабдевених маркета виде се брижљиво сложене везице свеже шпаргле, а на полицама готово редовно има теглица с маринираним изданцима овог поврћа.
Добри познаваоци овог поврћа знају његову вредност. Иако може да се нађе у свако доба године као конзервирана, најбоља је у пролеће када се на биљкама појаве изданци зелене или беличасте боје налик слоновачи, сладуњавог мириса и укуса и користe као свеже поврће. Последњих година код нас је нарочито популарна јер истраживања показују да је изузетно благотворна за организам.
А гајили су је још Римљани, за њена лековита дејства знали су и Стари Египћани. У средњем веку је била важан део арапске кухиње, а када су је Французи донели у своју земљу постала је цењена намирница у медитеранској кухињи, и из ње је кренула на пут до кухиња и башта свих европских земаља.
Иако је лековито и корисно за сваки организам, ово поврће стидљиво улази у наше баште. Тек по неко се осмели да је посади. Производња је, иако лака, многима још увек велика непознаница, а рађа тек треће године по сетви па многи немају стрпљења да сачекају то време да почну да убиру плодове свога рада.
Ипак, у селу Банатски Брестовац, недалеко од Панчева, у срцу Баната, у парку природе Поњавица недалеко од Дунава, на плодној банатској земљи Драгомир Ивановић је на имању које је назвао Врт праве хране, пре осам година започео производњу шпаргле. Некада војни стручњак, који је због посла „обишао пола света“ а сада пензионер, заљубљеник у биљке и природу, прве саднице је донео из иностранства и посадио их, у почетку за своје потребе. А сада шпаргла заузима пола хектара, од ње је направио и мали бизнис, производи и саднице које путују по целој Србији и Балкану, и тако шири „добар глас“ о овом поврћу.
Шпаргла се буди када у земљишту на 20 цм дубине температура достигне 12 °Ц а то се, у зависности од године, дешава од краја априла па надаље. Из подземног избојка се појављују нови изданци и ускоро може да почне и берба. Изданци се одсецају ручно, два-три пута недељно. Неки произвођачи их беру сваки дан, што омогућује већу заступљеност виших класа. Реже се посебним ножем, мало изнад површине земљишта, а берба може да траје од 45 до 80 дана, што је старија биљка дужа је берба.
За производњу шпаргле погодна су лакша, плодна и пропусна земљишта. Може да се сади у јесен и у пролеће. За пролећну садњу земљиште се припреми још претходне јесени. Површина се дубоко узоре, а у башти изашови на 40 – 60 цм. Подривање до 70 цм, добро дође на тежим типовима земљишта. Пре обраде уноси се стајњак, или друго органско ђубриво као и НПК с мало азота а више калијума и фосфора. На земљиштима киселијим од 5,5 може се унети и мало креча. Сади се у бразде, на међуредно растојање 80-150 цм. Бразде треба да буду широке 30 цм и дубоке око 25 цм. Расађују се биљке са добро развијеним кореном и с најмање четири пупољка, затим се добро залије и наспе слој земље висине до 5 цм.
– У пролеће се у више наврата површински обрађује, да би се уништили изникли корови – саветује Драгомир.- Будући да се због обнављања меснатог корења цео ризом постепено диже према површини земљишта, током вегетације редови се постепено нагрћу. Ово поврће воли плодна земљишта па се препоручује да се сваке треће године унесе 30 – 100 тона по хектару стајњака, да се у међуред посеју боб, грахорица, или житарице које ће земљиште обогатити азотом и да се биљке заору док су зелене. У јесен се препоручује растурање комплексних минералних ђубрива с наглашеним калијумом, а у пролеће се уносе азотна.
У првој години садње основни посао је борба против корова, очување површинске структуре и потребне влаге. Међуредна обрада, нарочито у првим годинама, мора бити сасвим плитка, да се не оштети корење. У време вегетације потребно је да падне око 240 мм, кише, а од тога у јулу и августу 160 мм. Влага која недостаје се надокнађује заливањем. Највеће приносе шпаргла даје од осме до десете године
