Литургијом у Вазнесењској цркви и литијом која ће проћи централним градским улицама, Београд ће обележити своју славу – Вазнесење господње, Спасовдан. Спасовдан је покретни празник – пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса.
Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.
У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан. Колики му је значај одувек народ давао, види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.
Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава, али и заветина за читаво село.
Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.
