Деформација листова, некроза плодова, губитак тржишне вредности нешто је што не желите у свом воћњаку. Све то настаје под утицајем крушкине буве, а тај утицај спречићете зимским третирањем – комбинацијом инсектицида (пиретроиди) и минералног уља.
Крушкина бува је једна од најважнијих штеточина у засадима крушке. Има два облика имага; зимски – тамносмеђи дужине око 3 мм са неколико црних и наранџастих пега и летњи – светлосмеђи дужине око 2 мм са тамним и наранџастим пегама. Јаја крушкине буве су око 0,3 мм најпре бела са петељком на доњој страни помоћу које су повезана са биљком, па самим тим преко ње и узимају све потребне материјале за несметан развој јаја и танком нити са горње стране.
– Управо због овакве комуникације између јаја и стабла у првим третманима морамо водити рачуна о времену примене уљних препарата. Најбоља ефикасност се постиже уколико је уље нането на површину пре полагања јаја – истиче Дејан Мујакић, саветодавац за заштиту биља у врањској ПССС.
Касније, како истиче он, јаја постају тамно жута и прелазе у наранџасту боју што показује да су сазрела и да је време за пиљење. Ларва има пет развојних стадијума. Ларве првог степена су светложуте са црвеним очима и трочланим пипцима. Када је ларва у последња два стадијума она је зеленкасто – смеђа заобљена са изразитим наставцима крила. Презимљава у облику зимског имага у пукотинама коре стабла или испод опалог лишћа. Женке полажу јаја крајем зиме када дневне температуре буду око 10 Целзијусових степени и то у групи шест до десет, око пупољака, а касније на младе листиће, врхове младара, петељке, лице и наличје листова. Може имати 6 до 9 генерација у току године. Крушкина бува изазива примарне штете услед исхране ларви које исисавају биљне сокове и долази до деформације листова, плодова касније и некрозе пупољака и листова.
– Секундарна оштећења настају јер крушкина бува лучи медну росу на којој се насељавају гљивице чађавице, то спречава процес фотосинтезе, а ако је напад јак и до опадања листова и плодова, нападнути плодови губе тржишну вредност – тврди Мујакић.
By Mick E. Talbot – Flickr – wikimedia
По његовим речима већа бројност и јачи напад крушкине буве може доћи услед претраног ђубрења Н, осетљивости сорте, уништавањем корова, уништавањем природних непријатеља, али и услед брзог прилагођавања пестицидима. Заштиту од крушкине буве је најбоље спровести у почетним фазама развоја како би се избегле велике штете које може да изазове. Када наступе први топли дани и температура буде око 10 Целзијусових степени презимљујуће форме крушкине буве излазе из скровитих места и полажу јаја, треба спровести зимско третирање комбинацијом инсектицида (пиретроиди) и минералног уља. У току вегетације и у зависности од развојног стадијума крушкине буве користе се различити инсектициди.
– Заштита је комплексна и континуирана током целе године, у циљу држања популације под контролом. Важно је пратити динамику лета и сузбијање започети пре формирања колонија и лучења медне росе – наглашава Мујакић и истиче да су поред хемијских мера значајне и агротехничке које подразумевају избор мање бујних сорти приликом подизања засада, контролисано ђубрење азотом, летња зелена резидба, ради боље осветљености и проветрености крошње, заливање само када је неопходно ради контроле прираста стабла.
Текст и фото: Гордана Настић
