За ове корисне инсекте најопаснији су инсектициди, а остала средства за заштиту биља сврставају се у практично неотровна. Они се најчешће могу отровати хемикалијама у време цветања биљака, мада нису ретка ни тровања после сваког прскања. Опасност од тровања је утолико мања уколико је период између прскања и лета пчела дужи, а слој пестицида који се задржао на биљци тањи.
Отрови разарају нервни систем
Отровану пчелу није тешко препознати, само није лако утврдити који је препарат проузроковао тровање. Већина пестицида отровних за пчеле делује на нервни систем. У зависности од употребљеног препарата, пре или касније долази до парализе виталних органа. Прво страдају пипци, ноге и крила, а затим усни апарат и остали делови тела. Неки препарати изазивају грчење и повијање тела.
Пчела прво постаје активнија, затим се тело грчи, ноге почињу неконтролисано да се крећу, преврне се на леђа и убрзо угине. Понекад је тровање толико јако да пчеле не стигну да се врате у кошницу. Тада су штете мање, јер једна отрована пчела може да проузрокује смрт стотине здравих, на које преноси отров. Овакву пчелу здраве најчешће настоје да избаце из кошнице.
Појила могу бити извор тровања
Пожељно је да власници на кошнице налепе адресу да би пољопривредници могли да их обавесте када ће прскати усеве. Није довљно само то да се препаратима отровним за пчеле прска на удаљености мањој од 60 метара од пчелињака. Треба пазити и на то да пчеле на путу до паше не пролазе кроз облак пестицида.
Ови инсекти се могу отровати и када пију воду на недовољно очишћеним појилима, где су справљани раствори за прскање или су прани уређаји. Такође, могу да буду отровани у акцији масовног уништавања комараца. Због тога их треба увек уклањати из региона који се штити.
Да би пчелар тачно знао који је препарат проузроковао тровање, може сакупити стотинак отрованих пчела (50 грама ), узети по 200 грама биљака у цвету које су прскане и све то послати лабораторији Ветеринарског факултета у Београду. Претходно пчеле треба ставити на лед.
ТОНЕ ОТРОВА
У свету се током једне године утроши око пет милиона тона пестицида. Земље с развијеном пољопривредном производњом највећи су произвођачи, али и потрошачи пестицида. На нашим њивама годишње се утроши око осам килограма штетних препарата по хектару обрадиве површине. Ако се прерачуна у активну материју – отров, то је око три и по килограма по хектару.
Највише пестицида утроши се у воћарству и виноградарству, затим у заштити поврћа, окопавина, крмног биља, а најмање у заштити шума.
У свету се у заштити биља користи више од 200.000 препарата израђених од око 1.000 активних материја. Највише има хербицида, око 45 процената, инсектицида, преко 30, и фунгицида, око 25 процената.
САРАДЊА ПОЉОПРИВРЕДНИКА И ПЧЕЛАРА
Сваке године, због неодговорног прскања воћака, уљане репице и других усева, уништи се и ослаби више десетина хиљада друштава и преполови производња меда и других пчелињих производа. За угинуће пчела се најчешће оптужују инсектициди и пестициди, али установљено је да и хербициди, па и фунгициди такође могу бити узрок помора. Али, с обзиром да се без примене хемијских средстава не може говорити о успешној конвенционалној производњи у пољопривреди, веома је важно да постоји добра сарадња пољопривредних произвођача и пчелара. Дипл. инж. Маја Судимац, саветодавац у ПСС Институт „Тамиш“ у Панчеву, наглашава да је веома важна едукација пољопривредника, да они треба да знају о деловању препарата које користе, односно како утичу на друге организме, да правовремено примењују третмане и у одговарајућим дозама. Такође, не треба да прскају воћке у цвету, изузев против неких болести када је овакав третман неопходан, на пример, против монилије, али тада о томе ваља да обавесте пчеларе у околини.
Др Матија Марковић
Добро јутро број 540 – Април 2017.
