Пише: Јасна Бајшански
Иако је лекари здушно препоручују у свакој врсти дијете и исхране, као једино месо дозвољено у време поста, у Србији се троши само око шест килограма рибе по становнику годишње, а због короне и отежаних начина транспорта до купаца, и тај просек стрмоглавио се на пола. Највреднији су њени протеини, као и здраве масне киселине, каже нутриционисткиња Јована Пејаковић из Центра за исхрану „Nu3“ из Новог Сада. Како каже, количина протеина у месу риба варира од 12,8 одсто до 23 одсто, у зависности од врсте. Морске рибе имају малу предност када је садржај протеина у питању. Примера ради, једна од вредних риба, а нама доступна, јесте скуша, са 20,7 одсто протеина у саставу.
– Месо рибе такође карактерише богат садржај масних киселина, много здравији од састава осталих меса која користимо у исхрани. Риба обилује полинезасићеним омега-3 масним киселинама које имају улогу у многим виталним процесима у организму, од регулисања крвног притиска и згрушавања крви до јачања имунитета, а такође и потенцијално високо антиинфламаторно дејство. У мастима риба налазе се и витамини А и Д, дефицитарни у многим другим намирницама. Од минерала, у саставу рибе се у већим количинама налазе фосфор и калцијум – објашњава Пејаковићева.
Немају све врсте риба једнак значај у исхрани људи али, према речима наше саговорнице, свакако је боља опција конзумирати било коју врсту рибе него је уопште не јести. Већи проценат омега-3 масних киселина у односу на просечну рибу може се наћи у сивом толстолобику, белом амуру, језерскoj пастрмки и лососу.
За све генерације
Риба је у исхрани деце битна и због високог садржаја Д витамина који је важан за правилан развој и раст. Веома су сличне потребе адолесцената и старије деце када је риба у питању. Када се говори о риби у исхрани старијих, важно је знати да омега-3 масне киселине које она садржи, веома повољно утичу на кардиоваскуларни систем с којим ова старосна група често има проблема. Омега-3 масне киселине у зидовима артерија смањују упале које утичу на стварање и раст плакова, што смањује вероватноћу груписања тромбоцита у крви и формирање угрушака.
– Најздравији начин припреме је свакако кување, барење, гриловање или печење у рерни на пек папиру. Није добро поховати рибу и пржити је у дубокој масноћи, а посебно не у фритези, као што је то случај управо са гирицама. Риба је једна од ретких намирница која се може комбиновати практично са свим осталим намирницама – каже Јована Пејаковић.
Два пута недељно је минимум
Према речима ове нутриционисткиње, риба би на нашој трпези требало да се нађе минимално два пута недељно, а по могућности и чешће. Међутим, у Србији то није случај и она се једе веома ретко и у недовољним количинама. Ваља знати и да је рибље месо погодно за већину дијета јер му је састав нутритивно веома добар, лако је сварљиво и садржи доста протеина.
– Рибу није препоручљиво јести код дијета које захтевају ограничавање протеина у исхрани, као што су дијете преписане због каменаца у бубрегу, мокраћним путевима и мокраћној бешици или запаљење жучне кесице и жучних путева, где се ограничавају масније намирнице па се ограничавају и масније рибе, док се мање масне рибе могу слободно конзумирати, објашњава Јована, поручујући да рибу можемо јести у било ком делу дана, с тим што је у вечерњим сатима боље конзумирати мање масну рибу или рибу из конзерве, али у саламури, односно, сопственом соку или добро исцеђену од уља, како не бисмо оптеретили стомак пред спавање јер се масти спорије варе.
