ПОПУЛАРНЕ СОРТЕ БРЕСКВЕ
Једна од бресака које се најраније беру је сорта Спринг тајм. Стиже крајем маја и почетком јуна. Следи врло честа сорта Спринг голд која за бербу стиже у трећој декади јуна. Плод је средње величине, округласт, има шпицаст врх и жуто месо. Глођуша је, што значи да се коштица не одваја од меса.
То је карактеристика раних сорти. Што су сорте касније, месо им је све жуће и буде црвено око коштице која се лако одваја. Касније сорте су по правилу квалитетније и слађе, јер сазревају на јачем сунцу.
Зашто Ред хевен има титулу краљице
Меј крест стиже у јуну, месо жуто и сочно, плод је средње крупан, око 100 гр тежине, има жућкасту покожицу. Спринг крест стиже крајем јуна и почеком јула. Она је полукаланка, што значи да се коштица по мало одваја од меса које је жуто, сочно и укусно. Дикси ред стиже крајем прве декаде јула и то је врло укусна бресква. Средње је величине, а коштица јој се умерено лако одваја.
Ред хевен је једна од најквалитетнијих и најраспрострањенијих сорти у свету. Настала је у САД-у 1940. године и стандард је у погледу отпорности према ниским температурима и квалитету плода. Плод је средње крупан до крупан, до 180 гр, округао, средње маљави и интензивно жуте боје покожице са допунском црвеном бојом са осунчане стране. Коштица се одваја од меса кад сазри. Погодна је за стону потрошњу и индустријску прераду. Обилно рађа, често прероди и због тога захтева обавезну меру прореде плодова. Стиже од прве декаде јула до почетка августа. Добре је отпорности. Зову је краљицом брескве.
Гло хевен стиже крајем јула и до средине августа. Има крупније плодове од око 200 гр. Покожица је тамно жуте основне боје која може бити покривена и тамно црвеном бојом. Коштица се одваја од меса и има црвенило око коштице.
Треба поменути и наше сорте. Маја је створена у ПКБ-у 1985. године. Стиже у време Ред хевена, поклапају се па зато није толико заступљена, иако има добре карактеристике. Весна је такође настала 1985. године у ПКБ-у, стиже мало после Маје. Аутор обе сорте је др Петар Мишић.
Предности Радмиловачке и Халеове позне
Радмиловчанка је сорта селекционисана на огледном добру „Радмиловац“ Пољопривредног факултета у Београду. Настала је мутацијом пупољака Халеове позне. Сазрева у другој половини септембра, око 50 дана после сорте Редхевен, односно око 20 дана после сорте Халеова позна. Бујнија је и боље је родности од Халеове позне. Цвет је звонаст. Самооплодна је сорта, склона алтернативној родности. Плод је врло крупан (преко 200 г), округластог облика. Основна боја је жута, а са сунчане стране је прекривена дифузним руменилом. Дуж шава плода често се пружа карактеристична црвена пруга.
Месо Радмиловачке је жуте боје са црвенилом око коштице, чврсто, сочно, квалитетно. Каланка је. Претежно се користи за стону потрошњу. Добро подноси манипулацију и транспорт. Има изражену склоност ка пуцању коштице. Интересантна је због позног зрења и крупног плода.
Халеова позна је америчка сорта, једна од најквалитетнијих сорти брескве. Сазрева од краја августа до почетка септембра, плод је тежине до 300 гр. Даје квалитетне плодове, чија основна боја је жута, а допунска тамно црвена и покрива већи део плода. Месо је жуте боје, чврсто, изузетног квалитета. Каланка је.
Нектарина
Нектарина је подврста брескве. Карактерише је покожица на плодовима без длачица, по чему се у основи разликује од класичних сорти брескви. Данас постоји велики број сорти нектарина које се код нас гаје, а најзаступљеније су: Калдези, Орион, Фантазија, Кримсонголд, Нектаред-4, Мариа Аурелиа и друге.
Виноградарска
Виноградарска бресква представља скуп генотипова брескве различитих особина, који су се некада често гајили као појединачна стабла по виноградима. У народу се често назива „праска“. Широке је примене, може се користити у свежем стању, за прављење слатког, компота, за сушење, а од ње се може правити и ракија изузетно пријатне и изражене ароме, што није случај са другим сортама брескве. Има велики значај у производњи садног материјала као једна од најзначајнијих подлога за производњу садница брескве. Карактеришу их велике разлике у особинама попут боје покожице, боје меса, облика листова…
Пише: Игор Андрејић, саветодавац за воћарство
