Победник у кувању вруће ракије у Крагујевцу ове године је екипа из оближњег села Кутлово. За прављење напитка познатијег као Шумадијски чај потребна је квалитетна ракија, правилно каљење и топљење шећера.
Пехар са овогодишње Шумадијске чајанке, која се традиционално организује на Сајму туризма и сеоског туризма, однели су Зоран Божанић и Светислав Синђелић из Кутлова. Ово је њихова прва победа у конкуренцији 20 екипа.
– За добру врућу потребна је ракија од зреле шљиве, чисти судови, да се на прави начин пресече и да ватра не буде јака – кажу Зоран и Светислав, овогодишњи победници Шумадијске чајанке.
Сви такмичари су били сложни да је за добар Шумадијски чај најважније да ракија буде квалитетна.
– Не може од бућкуриша да се направи добра врућа. Пожељно је да је ракија одлежала две – три године. Неко прави од меке, а неко од разблажене љуте – каже Жарко Маџаревић.
Ко кува врућу од љуте ракије мора да је разблажи са водом, отприлике у размери пола- пола. Ставља је на шпорет или у котлић и додаје једну кашику шећера на две чаше ракије. Кад проври, ракија се кали.
– Неко за каљење каже да се ракија „пресече“. Сечете је водом на тачки кључања. Опасно је калити ракију неком другом ракијом. Кад је кувана треба је запржити шећером. Кувач добро загрејати на жару и онда на њему истопити две – три коцке шечера. Тако добија специфичан укус шербета, па смо је ваљда због тога и назвали Шумадијски чај, каже Драгољуб Швабић из села Влакча.
Ова ракија се пије док је врућа уз мезе од киселог купуса, сланине и пршуте. Из искуства Шумадинаца највише прија у месецима у календару, који у свом називу имају слово Р- од септембра до априла.
Текст и фото: Биљана Ненковић
