Пише: Светлана Мујановић
Вишњин сурлаш, негде га зову и сврдлаш (Rhynchites auratus), велика је штеточина у воћњацима под вишњом. Напада и шљиву, глог, може се пронаћи и у засадима под јабуком и крушком, али су у њима штете спорадичне. То је штеточина плода, а у њега се убушује у прецветавању. Штету праве одрасли и ларве. Распрострањен је свуда у свету где се гаји вишња.
У вишњику се лако препознаје. Одрастао инсект је љубичасто-бакарне боје, дуг 6 до 7,5 мм, с рилицом дужом од тела и пресијава се на сунцу. На врху главе има рилицу у облику слонове сурле. Ларве су дуге десетак милиметара, жућкасто беле, са смеђом главом. Јаја су веома ситна и тешко их је уочити. Презимљава у стадијуму ларве у земљишту, на дубини од 10-ак цм. У пролеће, просечних година то је почетком априла, имаго излази из зимовника и храни се цветним и лисним пупољцима, изједа их, и они се не отварају, суше се и опадају. Од маја па до почетка јуна полаже јаја у младе плодове. Женка прво рилицом избуши отворе и у њих положи по неколико јаја. Место убода је јасно видљиво, јер је прекривено изгризотинама. И, практично, такви плодови су тржишно неупотребљиви.
Ларва се пили за две недеље, храни се ткивом плода и, како расте, тако се помера према коштици, убушује се у њу и ту завршава развој. Тада напушта плод, спушта се у земљу, где формира коморице у којима презимљава. Има једну генерацију годишње, а пошто један део ларви продужава развој и наредне године, тада има и двогодишњу.
Сузбијање иде у два правца. Користе се превентивно механичке и хемијске мере. Пошто презимљава у коморицама у земљишту око круне, тада се, у позну јесен или током благе зиме, дубљим изоравањем или ашовљењем, коморице са сврдлашем избаце на површину и ту их покупе птице или ситне животиње којима су одлична храна.
Прве видљиве штете од вишњиног сурлаша настају на пупољцима, по изласку инсекта из земље, негде почетком априла. Због тога, пре него што започне с исхраном, потребно је да пупољци буду прекривени инсектицидом. То се постиже ранопролећним прскањем раствором бакарних фунгицида, познатим као пролећно плаво прскање, у који се додају неко од минералних уља у концентрацији од један одсто, и неки инсектицид из групе пиретроида (Гром, Ципкорд у конц. 0,03%). Ова заштита је веома битна, јер спушта бројност рилаша испод такозваног прага штетности и нема опасности од тога да у време цветања вишње, када због пчела инсектициди не би смели да се користе, он прави велике штете.
Прва дозвољена заштита инсектицидима, због пчела, почиње у време прецветавања, када се ради и последња заштита од монилије. Али, овај период је мач са две оштрице. Углавном, у том периоду у вишњицима који су затрављени има корова, маслачка, рецимо, који су у пуном цветању и које пчеле радо посећују. Ако се инсектициди користе у том периоду, пчелама опет прети тровање. У вишњицима у којима се и међуредни простор обрађује могу да се користе инсектициди Гром (у концентрацији 0,03%), Вантекс (конц. 0,005%), Полукс (0,05%), Ципкорд, Cythrin 250 EC (0,03 %). Инсектициди из групе органофосфата више се не смеју примењивати у заштити вишње.
Ако је квалитетно обављена ранопролећна заштита – комбинација фунгицида и минералног уља и инсектицида, тада је бројност сурлаша врло мала и боље је да се употреба инсектицида у прецветавању избегне.
