Киша која је у другој половини априла обилно наквасила житња поља у Пчињском округу успела је у последњи час да поврати озиме усеве од потпуне пропасти. Земљиште у ораничном слоју било је потпуно испуцало, тако да није било довољно влаге у зони кореновог система, а топао ветар је изазивао и сушење доњих листова. Пшеница у овом округу засејана је у ширем оптималном року на око 80 посто површина, а само на 20 посто у ранијим роковима и она се сада налази у фази од листа заставичара до почетка класања, док се јечам налази у различитим фазама класања до фазе почетка цветања.
Пало од 25 до 35 литара кише
Према речима Наде Лазовић Ђоковић, саветодавца за ратарство у врањској ПССС, пало је негде од 25 до 35 литара кише по м2, у зависности од терена на коме се налазе житарице. Пољопривредни произвођачи су послушали реч струке и на време одрадили прихрану азотним ђубривом, али због недостатка влаге и екстремно високих темпертура за овај период године усеви нису успели да их усвоје.
– Након ових падавина биљке ће успети да усвоје азотна ђубрива и уђу у фазу класања и цветања. Услед климатских промена време почетка вегетације код озимих усева се померило у просеку за две недеље, а то је условило и скраћивање неких фенофаза – интензивно бокорење и влатање – каже Лазовић Ђоковић.
У претходном периоду пшеница је била услед благе зиме, недостатка падавина, изложена екстремно високим темпертурама, у великом стресу. Услед суше дошло је до скраћивања појединих фенофаза и сушења доњих листова тј. подгоревања, који су се на тај начин борили да уђу у фазу класања.
Киша спасла род озимих усева
Ова киша ће спасити будући род озимих усева, нарочито код пшенице и утицаће и на садржај протеина односно квалитета зрна и висину приноса. У наредне две недеље ратари траба да обрате посебну пажњу на почетак фазе цветања јер и у условима влажности постоји ризик од инфекције класа проузроковачем фузариозе класа – штурости класа.
Подгорела пшеница
– Фузариоза класа је болест која се више јавља на пшеничним пољима ако у доба цветања падају кише, које не морају да буду обилне, већ је битно колико дуго ће клас бити мокар. Истовремено ране јутарње магле које нису реткост у првим данима маја, су идеалне за инфекције које настају искључиво у цветању пшенице. Цвет пшенице дође као отворена рана кроз коју болест улази у биљку – истиче Лазовић Ђоковић и наглашава да се болест после развија тако што мицелијум прелази са зрна на зрно, па неретко буде захваћен цео клас. Зрна за вршидбу буду штура, неналивена и често са розе навлаком која у себи носи и микотоксине, отрове које гљива продукује и који штете здрављу. Често таква пшеница није за људску употребу.
Она поручује ратарима да мере заштите спречавања инфекција проузроковачем фузариозе класа и синтезе микотоксина, треба да спроведу на почетку цветања, а пре падавина, неким од фунгицида: протиоконазол + трифлоксистробин 0,7 – 1л/ха протиоконазол +спироксамин + трифлоксистробин 1,2 – 1,5л/ха мефентрифлуконазол + пираклостробин 0,75 – 1,5л/ха тебуконазол + азоксистробин 0,8л/ха.
– Овај третман је од изузетног значаја не само за заштиту класа него и за даљу заштиту лисне масе од проузроковача болести пегавости, пепелнице, рђа, а нарочито листа заставичара од чијег здравственог стања зависи квалитет и дужина наливања зрна – саветује врањски саветодавац и поручује да је са заштитом усева потребно применити и фолијарну прихрану пшенице како би на што лакши начин пребродила стресне услове и ушла у фазу цветања.
Текст и фото: Гордана Настић
