Воћке у пролеће развесељавају човека, у лето га хладе, у јесен хране, а у зиму греју – изрека је која настала у нашем народу. Најукуснији су плодови са сопствене њиве. Уз поштовање струке, није их тешко произвести, а јесен је право време за садњу.
– Садњу воћака могуће је обавити у било ком периоду од јесени до пролећа, када временски услови то дозвољавају и када је вегетација у мировању – каже др Зоран Кесеровић, професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду. – Најбоља је ипак јесења садња јер пресеци жила брже зарастају, воћке су боље обезбеђене водом и такве се саднице брже и боље развијају.
Коме смета мраз
Др Кесеровић такође наглашава да се приликом избора места за гајење воћака посебно мора обратити пажња на позне пролећне мразеве и у таквим крајевима не треба гајити бадем, кајсију, брескву и друге врсте које рано цветају и рано замећу плодове, као ни раноцветајуће сорте трешње, вишње и крушке. Не треба заборавити да према отпорности на ниске температуре постоји велика разлика између сорти. Тако је шљива “пожегача” знатно отпорнија од “стенлеја”, крушка ”вилијамовка” од “бутире”, орах “шампион” од сорте “естерхази”…
Није свака њива за воћњак – правило је које треба поштовати. Најбољи квалитет плодова добија се у засадима подигнутим на надморским висинама између 400 и 500 метара. Увек треба имати у виду да су јужне експозиције, без обзира на надморску висину, топлије од северних. У нашим условима оне су погодније за производњу раних сорти бресака, крушака, трешања, па и шљива, а северне за зимске сорте јабуке и крушке, кајсије и шљиве “пожегаче”. Др Кесеровић напомиње да је пракса показала да јужне експозиције више одговарају коштичавим, а северне јабучастим воћним врстама. Приликом подизања засада мора се водити рачуна и о нагибу терена који не сме бити велики јер на њему често долази до ерозије.
Не ваља занемарити значај избора предусева. Воћњаке не треба садити на местима на којима су раније гајене јагоде, паприке, парадајз, патлиџан, кромпир. Најбољи предусеви су пасуљ, соја, грашак, стрна жита…
Опрашивачи за сигурнију родност
Које сорте изабрати – питање је које често заокупља почетнике у воћарству. Они који се определе за врсте које су самооплодне попут брескве, шљиве „пожегаче“, јагоде, малине, могу у целом засаду посадити само једну сорту. Међутим, ако се одлуче за јабуку, крушку, трешњу, бадем, неке сорте вишње, кајсије и шљиве, али и орах, леску и питоми кестен, морају водити рачуна о међусобним односима оплодње изабраних сорти. Ако би се посадила само једна сорта ових тзв. странооплодних воћних врста, не може се очекивати род или ће он бити безначајан. Овим врстама морају се обезбедити сорте опрашивачи.
Најбоље је да се посаде три сорте које се међусобно добро опрашују. Тамо где постоје само две сорте, може се десити да у неповољним условима једна не цвета, тако да другу нема ко да опраши, због чега род изостаје. Главна сорта и опрашивачи, по правилу, треба да припадају истој епохи зрења и да им се период цветања добрим делом поклапа да би могло доћи до опрашивања и оплодње.Опрашивачи треба да буду довољно близу сортама које опрашују. Оптималним размаком се сматра 15 до 20 метара.
ДИПЛОИДНЕ И ТРИПЛОИДНЕ СОРТЕ
Приликом избора и распореда сорти почетници у воћарству често греше јер не праве разлику између тзв. диплоидних и триплоидних сорти. Важно је знати да диплоидне сорте по правилу имају клијав и виталан полен и могу да послуже као опрашивачи. Када је јабука у питању, редовна и обилна родност може се очекивати у засаду у којем су посађененајмање три диплоидне сорте које се међусобно добро опрашују и оплођују (“ајдаред”, “грени смит”, ”златни делишес” итд.). Ако се одабере једна триплоидна сорта (“црвена боскопка”, ”јонаголд”, ”колачара”, “муцу”, “тимочанка”, ”зеленика”), важно је да поред ње буду присутне још три опрашивача, диплоидне сорте које истовремено цветају. Они ће је опрашивати, а опрашиваће се и међу собом. И љубитељи крушке не смеју занемарити ову особину. Највећи број сорти ове врсте је диплоидан, а релативно мали триплоидан, попут “караманке” и “јерибасме”.
С. Малиновић
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
