ОД ЧЕГА ЗАВИСИ РОДНОСТ
Наши преци су знали да, ако зима предухитри крај јесени и мраз рано стегне, воћкама се не пише добро. Сви вегетативни делови који нису стигли да благовремено сазреју, да „спусте“ сокове у корен, измрзнуће, а с њима и цветни пупољци, па тада неће бити ни цветова ни плодова.
Како је наука напредовала, тако је и ова теорија надограђивана. Воћке су дељене по пуно основа у различите групе. По једној основи све врсте воћака сврстане су у две групе – воћне врсте дугог и кратког дана. Каква је то подела и због чега је важно да је сваки воћар разуме, питамо магистра Бранка Танасковића, саветодавца за воћарство у ПССС Чачак.
Краћи дан не смета јабуци, лески…
– Воћне врсте кратког дана цветне пупољке образују раније током вегетације и задовољавају се релативно малим бројем дана с часовима активне светлости који су потребни за почетак формирања цветних пупољака и нормалну родност – објашњава мр Танасковић.
Важније врсте које спадају у ову групу јесу јабука, крушка, леска, неке врсте и сорте шљива. За њих је карактеристично да у нашим условима могу да успевају на већим надморским висинама и у релативно хладнијим пределима у којима је изражена облачност. Зато није ни мало случајно што се јабука гаји на северу Европе, где је дан краћи.
Важно је знати да је безмало свим врстама воћа, а у оквиру њих и неким сортама, потребан одређен број сунчаних дана и у њима неопходан збир осунчаних сати, односно одређена количина светлости, да би се формирао оптималан број цветних пупољака који ће бити гарант оптималне родности. Наиме, у том збиру осунчаних сати створиће се предуслови за нормалну оплодњу формираних цветова.
Са друге стране, групи воћака дугог дана, у коју се убрајају углавном, коштичаве врсте, за успевање, развој круне и плодоношење, неопходна је већа количина дневне светлости. Самим тим се код њих цветни пупољци касније формирају. Дакле, уколико наведене врсте немају одговарајућу количину дневне светлости изостају формирање цветних пупољака и нормална родност.
Зависност и од хладних сати
Родност континенталних воћих врста може да буде значајно смањена и када током зиме, у фази мировања вегетације, изостане период с температурама од 0 до 7,2 степена Целзијуса који траје одређени број сати за сваку воћну врсту, па и сорту у оквиру врсте. Зато не треба да чуди што неке сорте јабукa и крушака, у топлијим крајевима, не формирају цветне пупољке.
Неке коштичаве воћне врсте, каква је рецимо бресква, посебно одређене сорте, за добар род траже између 200 и 1.100 часова ниских температура које се крећу у интервалу од 0,0 до 7,2 степена Целзијуса. Уколико се не „сакупи“ потребан број таквих сати, тада, и поред тога што су цветни пупољци формирани, не ствара се нормалан полен и изостаје оплодња. Такви цветни пупољци, по правилу, отпадају пре него што се отворе. Најизраженији пример поштовања тих „природних правила“ је кајсија, али не све сорте. Сорте хладнијих ареала (као што су „крупна рана“, „мађарска најбоља“, „кечкеметска ружа“) захтевају већи број часова ниских температура. Уколико се током зиме и мировања не сакупи потребан број таквих сати, често изостаје и цветање. Ако се поједини цветови и отворе нема оплодње па самим тим ни рода. За неке ране сорте шљиве и трешње неопходно је да се зими, током 467 до 530 часова температура не спушта испод нуле, и премашује 10 степени Целзијуса.
Пример за себе је црна рибизла, воћка северних крајева. У зависности од сорте, неопходна јој је температура од 3 до 0 степени. Уколико се зими она попне изнад горње границе, ваљало би је пажљиво мерити и тек када је збир температура између горње и доње границе 1.200 часова може се очекивати добар род.
Приредила: Светлана Мујановић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
