Шуљковац код Јагодине био је познат по јагодама, јер је ово поднебље погодно за узгој воћа, пре свега због плодне земље, руже ветрова и воде које има на само неколико десетина метара дубине. Јагоде су се некада у селу Шуљковцу узгајале на осам хектара, док је сада преостало само два хектара засада. У суседном селу Ковачевац било је десетак хектара, данас више нема ниједног.
Шеф месне канцеларије у Шуљковцу Александар Миливојевић један је од три преостала произвођача овог воћа. Он каже да је производња драстично смањена, пре свега због недостатка радне снаге приликом брања, због мраза који их последњих година уништи пре брања, као и због ниске откупне цене која падне и на 150 динара по килограму.
Александар на мање ари сади ране сорте
– Под пластеничком производњом јагода сада имам 15 ари. Некада сам на отвореном имао око 80 ари, али сам смањио због недостатка радне снаге. Своје производе пласирам на јагодинском и крагујевачком тржишту. Углавном узимају пиљаре и откупљивачи на велико – каже Александар.
За добре приносе јагода важно је испоштовати период расађивања. Ако се закасни, приноси су мањи, каже наш саговорник.
– Фриго саднице, које се увозе из Италије и Холандије, саде се почетком јула, а контејнерске саднице, које ја користим, саде се у августу. Сваке године садим јагоде, јер се најбољи резултати постижу с једногодишњом биљком, пошто у првој години даје највећи род, док је у другој за 50 одсто плод ситнији и род мањи. Садим неколико раних сорти јагода – клери, алба и роксана – објашњава Александар.
Прошле године посадио је 7.200 комада. Са бербом је кренуо средином априла и трајаће до краја маја.
Лубеница ипак најекономичнија
– Просечан принос по живићу је око пола килограма. Пластенике сам урадио по узору на италијанске веронезе пластенике, са бочним проветравањем, па не долази до ожеготина плодова и листа. У пластенику мора да буде константна температура од 20-ак степени – каже наш саговорник.
Прошлогодишња цена јагода је била добра.
– Цена јагоде из пластеника била је 300 динара и 400 динара на велико, али чим стигну оне на отвореном, цена пада на 200 динара и убрзо на 150 динара по килограму, колико кошта последњих десет година – напомиње Миливојевић.
Александрова породица бави се и ратарством. На око 20 хектара земље сеју кукуруз, пшеницу и сунцокрет. Добру зараду доноси и узгој лубеница коју сваке године саде на око један хектар. Оне су, каже Александар Миливојевић, најекономичнији производ, јер не захтевају амбалажу за паковање, а могу да се продају на велико и на мало.
Ненад Матејић из Шуљковца јагоду узгаја на отвореном. Раније је имао јагоде на једном хектару, али је последњих година преполовио ту површину.
– Приноси и зарада су сваке године различити, некада су добри, а некад лоши. Док се радио откуп за Русију имали смо добру зараду, јер је то било највеће тржиште. Ако буде пун род, а нема извоза, јагода ће сигурно бити јефтина – сматра Матејић.
Он је највећи произвођач лубеница у селу. Ове године посадио је лубенице на три хектара.
– Лубенице су исплативије за узгој јер се мање улаже, мање има посла око њих, мањи је ризик и све продамо на нашем тржишту – каже Матејић.
Зашто је одустао Марко Ђорђевић
Марко Ђорђевић из Шуљковца је интензивно производио јагоде 12 година, а престао је пре три године. На 70 ари на отвореном садио је по 25.000 садница на фолији, имао је систем за наводњавање, а сваке године је подизао нове засаде.
– Последњих неколико година били су чудни временски услови. Раније крене вегетација, па мраз у априлу измрзне биљке. То је била прекретница за нас. Размишљао сам да ли да кренем с пластеничком производњом, али су ми требала велика улагања. Само пластеник коштао је око четири хиљаде евра, не рачунајући саднице и грејање. Зато сам 2019. године престао са узгојем јагода – каже Ђорђевић.
Сећа се да се раније много младих људи бавило узгојем јагода које су стизале веома рано, крајем априла или почетком маја, а откупљивачи су долазили шлеперима у село. Међутим, све се променило: од временских прилика, преко тога да хладњачари драстично оборе цену јагода па се произвођачима не исплати, а сада је у селима све мање младих људи који би се бавили пољопривредом
Рат сужава тржиште
Миливојевић каже да је ситуација с ратом у Украјини пореметила тржиште, нема извоза па може да дође до презасићења домаћег тржишта.
– Тако немамо рачунице да платимо бераче, а камоли да имамо зараду. Када је ишао извоз у Русију, имали смо добру зараду. Задњих неколико година јануар и фебруар су били топли, а у априлу смо имали мразеве, тако да сам имао проблем са деформитетом плодова у пластенику – пожалио нам се.
Извор лековите воде у центру Шуљковца
Шуљковац, који је удаљен девет километара од Јагодине, комплетно лежи на води, што доказују и подаци великог броја испитивања. У центру села, код фудбалског игралишта, постоји извор лековите воде. Ова вода је анализирана на Геолошком институту у Београду, где је установљено да је богата селеном и сумпором. По свом саставу најсличнија је пролом води, мека је и нема каменца. Користе је мештани и људи из околине.
Пише: Јелена Лукић
