Под негом воћака подразумева се примена агротехничких и помотехничких мера, с циљем да се обезбеде услови за нормалан раст и родност воћака. Од агротехничких мера најважније су: одржавање земљишта у воћњаку, ђубрење и наводњавање, а од помотехничких зрела и зелена резидба воћака, развођење грана, проређивање плодова, подсецање жила итд. У савременим интензивним воћњацима све ове мере морају бити обављене правовремено, ако се жели добар и редован род.
Одржавање земљишта у воћњаку
Одржавање земљишта у воћњаку има за циљ стварање оптималних услова за развој кореновог система. У пракси се најчешће примењују следећи начини одржавања земљишта: чиста обрада (јалови угар), чиста ледина или међуредна обрада, а у реду затрављивање или обратно, застирање (мулчирање), гајење биљака за зеленишно ђубрење, третирање хербицидима итд.
У високоинтензивним засадима у нашој земљи, најчешће се користи чиста обрада. Међуредна обрада се обавља механизовано, а у реду је копање ручно или третирање хербицидима, мада може и бочним фрезама које се код нас јако мало користе. Помоћу овог начина одржавања земљишта најлакше се уништава коров, чува влага у земљишту и успоставља повољан водно-ваздушни режим. Међутим, чиста обрада има и својих недостатака. Таква земљишта временом губе структуру па их је потребно чешће ђубрити. Сваке четврте године неопходно је ђубрење стајњаком, или још боље сваке четврте године гајење биљака за зеленишно ђубрење које се заоравају у пуном цветању (грахорица, сточни грашак, лупина, соја итд). Овај начин одржавања земљишта се састоји у јесењем орању и неколико прашења у току вегетације, што је најбоље урадити опружним култиваторима.
У савременим интензивним засадима јабуке, с инсталираним системом за наводњавање препоручује се затрављивање међуредних простора, а између стабала у реду третирање хербицидима.
Ђубрење воћњака
У савременим интензивним засадима ђубрење је једна од најважнијих агротехничких мера од које зависи раст и родност воћака. За нормалан раст и родност воћака неопходни су следећи макроелементи: азот, фосфор, калијум, калцијум, магнезијум и други минерали. Њих биљке троше у већим количинама. Међутим, воћке узимају и друге елементе у малим количинама, а њихов недостататак може утицати на многе физиолошке поремећаје у биљкама: бор, цинк, бакар, гвожђе, молибден, манган.
Азот је веома важан за вегетативни развој воћака, али и за образовање генеративних органа. Превише и касно ђубрење азотом утиче на бујан пораст младара и крупније плодове. Такви младари не одрвене до јесени и често су склони измрзавању, а плодови су крупнији и слабије складишне способности. У случају недостатка азота, леторасти су слабијег пораста и слабије је образовање цветних пупољака.
Фосфор утиче на образовање цветних пупољака, заметање и нормалан развој плодова, као и на присуство боје и ароматичних материја у плодовима. На стаблима која су добро обезбеђена фосфором, на време долази до одрвењавања летораста.
Калијум утиче на родност воћака и акумулира се у родним гранчицама, лишћу и плодовима. Калијум утиче на квалитет и боју плодова.
Ђубрива се према пореклу деле на органска (природна) и минерална (вештачка). Од органских ђубрива најчешће се користи стајњак, осока, компост, зеленишно ђубрење итд. Употребом органских ђубрива поправља се структура земљишта тј. земљиште се обогаћује хумусом и омогућује боље искоришћавање минералних материја.
Минерална ђубрива имају у себи елементе у неорганском облику и деле се на проста и сложена (комплексна). Најважнија азотна ђубрива су: KAN (27 % N), амонијум сулфат (21 % N) и уреа (46 % N). Сва ова азотна ђубрива се користе пре почетка кретања и за време вегетације. Од фосфорних, највише се користи суперфосфат (17–19 % P2O5), Томасово брашно (16–22 % P2O5), а од калијумових: калијум-сулфат (48–52 % K2O) и калијум хлорид (58–62 K2O). Међутим, данас се у воћарској производњи највише користе комплексна ђубрива која се састоје од два или више хранљивих елемената. Најбоље је ако је однос N:P:K у таквим ђубривима 2:1:3. За воћарску производњу најпогоднија су следећа комплексна ђубрива: 8:4:20, 10:20:30, 9:18:27, 7:14:21. У недостатку ових комплексних ђубрива могу се употребити и комплексна ђубрива са следећим односом 15:15:15 и 14:14:14. Фосфорна и калијумова ђубрива се уносе у земљиште током мировања вегетације. Што се садржај азота у комплексним ђубривима повећава, то им се време примене помера ка почетку вегетације.
Време ђубрења и количина ђубрива
У току припреме земљишта за садњу тј. риголовања, врши се агромелиоративно ђубрење на основу хемијске анализе земљишта. Обично се две трећине утврђене количине калијума, фосфора и стајњака растури по површини пре риголовања, а остатак после риголовања и равнања површине.
До ступања воћака у период пуне родности, уколико је извршено агромелиоративно ђубрење, воћке се ђубре углавном азотним ђубривима. У периоду пуне родности у току јесени додају се комплексна ђубрива, а у пролеће у току вегетације азотна ђубрива.
Уношење ђубрива може се обављати на неколико начина. Комплексна ђубрива и стајњак који се уносе у јесен могу се растурити по целој површини или у бразде. Ако се ђубриво растура по целој површини, онда се врши заоравање или тањирање. Јесење ђубрење се може вршити и у бразде, тако што се код младих воћки отварају бразде у пројекцији круне, а код старијих воћака између редова. У бразде се прво ставе фосфорна и калијумова ђубрива и изнад органска, па се изврши покривање земљом. Азотна ђубрива се у току пролећа испод круне тако да ђубриво буде растурено 60–70 цм шире у односу на пројекцију круне. Пожељно је да се растурено ђубриво окопавањем или фрезирањем унесе у земљиште. Најбоље је ђубрива уносити депозиторима у пројекцији круне на дубину 30-35 цм.
Уколико се у току јуна или јула примети недостатак неког од елемената, може се извршити фолијарно ђубрење. Оно се обавља 2–3 пута у размаку 15–20 дана. У нас се производе следеће врсте течних ђубрива: Vuksal, Foligal-V, Fertigal, Sequestrene Fe-138. Поред важнијих микроелемената, она садрже још и азот, фосфор и калијум.
Поред тога, у воћњацима често долази до појаве хлорозе изазване ниским садржајем гвожђа, и то поготово на песковитим земљиштима. У циљу отклањања недостатка гвожђа, добре резултате даје примена гвожђе-хелата. Прскање хелатима гвожђа (Fe-EDTA) треба обавити са 0,3–0,5 % раствором неколико пута у току вегетације. У случају да се хелати гвожђа примењују преко земљишта, препоручује се њихово растурање око стабла, и то 50 – 150 г по стаблу. Бољи резултати се постижу ако се наведена количина хелата примењује у виду 1 – 2 % воденог раствора. Око сваког стабла на којем се уочавају знаци недостатка гвожђа, на удаљености од 1 до 1,5 м потребно је избушити или ископати 3 – 4 рупе од 15 до 30 цм. Раствор се сипа у рупе које се затим затрпају. При уношењу хелата у земљиште, они делују 2–3 године, док је фолијарно третирање потребно обавити сваке године. Недостатак гвожђа може се отклонити и фолијарним ђубривима, која поред других хранљивих елемената, садрже и гвожђе. У воћњацима где се наводњавање врши системом кап по кап, хелати се могу додавати и води за наводњавање (5 г Fe-EDTA по стаблу).
Наводњавање воћака
Наводњавање је обавезно у интензивним засадима јабуке, поготово за рејоне где количина падавина не прелази 600 мм. На песковитим, ветровитим и јужним положајима су потребе за водом веће него на структурним земљиштима, и северним експозицијама. Тек засађене воћке, посебно ако је то урађено касно у пролеће, треба залити с око 20-30 литара воде. Уколико после садње наступи сушни период, треба извести још 2-3 заливања. Младе воћкице могу се заливати до краја јула, касније треба избегавати, да се не би изазвао секундарни пораст.
Време наводњавања воћака у роду зависи од количине и распореда падавина. Прво наводњавање се обично врши у време цветања, јер поспешује оплодњу и вегетативни развој воћака. Друго наводњавање се обично изводи непосредно пред јунско опадање плодова. Уколико у круни има јако пуно заметнутих плодова јабуке, ово наводњавање треба смањити или пак изоставити, а уколико има умерено плодова, оно мора бити обавезно. Треће наводњавање се изводи у време образовања родних пупољака и у време развитка плодова, и то обично у јулу и августу на 20–30 дана пре бербе. Ово наводњавање је веома важно, поготово ако је сушни период (а обично јесте), јер се тада троши јако много воде на раст плодова и диференцирање цветних зачетака.
