Značaj sirka u poljoprivrednoj proizvodnji bila je tema stručnog međunarodnog skupa koji je održan u Novom Bečeju, a koji su organizovale kompanija „Lidea“ i „Kite“.
Tim povodom farmeri iz Francuske, Slovačke i Mađarske sa ovdašnjim poljoprivrednicima podelili su svoja iskustva u vezi sa uzgojem ove biljne kulture.
Sirak za zrno otporniji je na sušu, te ga zbog toga pojedini stručnjaci smatraju biljkom budućnosti, naročito ako se uzmu u obzir nadolazeće klimatske promene.
„Ovu kulturu karakteriše kratka vegetacija, brzo otpušta vlagu i mnogo bolje toleriše stresove u odnosu na kukuruz, ali ne treba da ga istisne sa naših površina. Treba farmerima da pruži sigurnost proizvodnje kako bi mogli da ostvare neke prinose i u katastrofalnim uslovima. Sirak može da se radi i kod redukovane i kod klasične poljoprivredne proizvodnje“, kaže Martin Jelić iz kompanije „Lidea“.
Poredeći je sa kukuruzom, ova biljna kultura poseduje povećan udeo proteina i veći udeo skroba. Iskustva su pokazala da je veoma kvalitetna za ishranu životinja, ali i da je karakterišu niži troškovi proizvodnje.
„Lane je sirak ostvario oko 30 odsto veće prinose u odnosu na kukuruz. S tim da moramo napomenuti da je prošla godina bila izuzetno loša i da se u proizvodnji nisu koristili fosfor i kalijum, odnosno da su korišćene male količine azota. Minimalni prinos u prosečnoj godini trebalo bi da bude između 7 i 8 tona po hektaru“, tvrdi Jelić.
Ervin Feldi, poljoprivredni proizvođač iz Sente, sirak uzgaja dve decenije.
„Proizvodnju sam započeo različitim sortama, ali već dve godine proizvodim linear hibrid, koji ima stabilan prihod. Nije zahtevna biljka, što je veoma značajno u današnje vreme. Izvanredno je otporana na sušu. Ovde kod nas je prosečan prihod između 5 i 7 tona po hektaru. Prošla godina je rodila malo ispod proseka, oko 4 tone po hektaru. Žetva se vrši jednostavno kombajnom, znači uzgoj nije uopšte komplikovan. Kod nas prodaja ne ide tako dobro, kao u Mađarskoj, ali mi ga koristimo za hranjenje svojih stoka”, kaže Feldi.
Mađarska trenutno ima potrebe za oko 500 hiljada tona sirka, a proizvodi se između 100 i 150 hiljada tona, što je jasan pokazatelj poljoprivrednicima da ga nema dovoljno na tržištu, rekao je Laslo Balog menadžer proizvoda kompanije „Lidea Hungary”.
„U Mađarskoj se sirak do 2000. godine gajio na velikim površinama. Međutim, zbog promena u privredi, smanjile su se površine pod sirkom. U poslednjih deset godina je ponovo počela prozvodnja ove kulture, naročito u onim područjima, koja su sklona suši, manje kvaliteta i gde je proizvodnja kukuruza rizična. Mnogo poljoprivrednih proizvođača počelo je da traži alternativnu biljku, koju može da uzgaja sa sigurnošću i bez većih problema. Inače, sirak potiče iz Afrike, izuzetno dobro podnosi sušu, ima od 30 do 50 posto manju potrebu za vodom”, kaže Balog.
Zorana Ljubojev
