Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД СВЕТИ ТРИФУН ЗАШТИТНИК И СЛАВА ВИНОГРАДАРА

СВЕТИ ТРИФУН ЗАШТИТНИК И СЛАВА ВИНОГРАДАРА

Традиција за добар род

688

Српски запис из XVI века, у којем се Свети Трифун спомиње као заштитник виноградара, сведочи ο дугом трајању ове традиције.

– И наша породица од давнина слави Светог Трифуна као свог заштитника. Орежемо симболично покоју лозу и вином залијемо понеки чокот. Тиме желимо да виноград, после дуге зиме, поврати малаксалу снагу. Увек свечано обележавамо најзначајнији винарско-виноградарски дан у години. Након јутарње резидбе и сечења славског колача дочекујемо госте и пријатеље наше куће, како бисмо се заједно помолили да година буде родна и благородна – каже Божидар Александровић, виноградар и винар из села Винча код Тополе.

Александровић додаје да је производња у винограду фабрика под ведрим небом, у којој је потребно много знања, умећа и вештине, али да на крају природа увек години да свој печат.

– Неко је рекао да је мајка вина винова лоза, отац му је земља, а небо судбина. Дакле, све зависи од неба те године, а на то нико од нас не може да утиче. Можемо само да се молимо нашем свецу, да помогне како би род у нашим виноградима био што бољи. Зато свим винарима, виноградарима и љубитељима те племените течности желим срећан празник, Светог Трифуна. Он је заштитник свих нас јер нам је, да бисмо уживали у даровима свог поднебља, потребно лепо време, добра година и много сунца – каже Александровић.

Поглед у небо

У неким крајевима у виноградима се приређује и ручак, на који се позивају случајни пролазници. Верује се да Свети Трифун штити села од града и поплава, да је чувар и свих других усева и заштитник пољских радова.

Постоје и друга веровања у народу. Верује се, рецимо, да Свети Трифун тог дана пободе у земљу угарак. Тада се снег топи и почиње пролеће. Они који живе од земље и за земљу ослушкују небо тог дана, верују да ће, ако на Светог Трифуна пада снег или киша, година бити родна и кишна, а ако је ведро – година ће бити сушна и неродна. Такође, у неким нашим крајевима верују да ће, ако на Светог Трифуна пада киша, богато родити шљива.

Кад падне снег на Светог Трифуна, говори се “Затрпај Трипо, заспи Симо” (Свети Симеон Мироточиви, Стефан Немања, чији је дан 26. фебруара) јер се верује да је снег који тад падне благотворан за лозу и да је још рано за отапање да лозу не смрзне мраз. На Светог Трифуна по старом календару почиње фебруар, а стари словенски називи за месеце задржали су се у неким нашим крајевима. Тако на Косову и у Метохији фебруар зову сечко (сечањ). Сељаци на Косову кажу: „Сечка сече, Марта дере, Свети Сава кожу бере“, плашећи се да ће у прва три месеца године хладноћа оштетити будуће плодове, па и грожђе.

Први рез

Сваки виноград има своје специфичности, због којих виноградар ослушкује и прати стање својих чокота. На основу тога одлучиће да ли ће с резидбом почети крајем децембра и почетком јануара или ће сачекати Светог Трифуна, када већ стотинама година уназад традиционално почиње резидба.

Орезивање је најважнији корак у гајењу лозе. Орезан виноград даје лепше, крупније и квалитетније плодове, с већим садржајем шећера и суве материје. Код младих винограда резидбом се формирају млада стабла. Код већ формираних резидбом се одржавају квалитетни чокоти. Тако се регулише све што ће осигурати добар род – број жељених родних окаца, ластара, као и планиран број гроздова на чокоту. Виноградари тако контролишу родност и утичу на квалитет грожђа и вина.

Зимска резидба или резидба на зрело, у родним виноградима обавља се у периоду мировања лозе. Треба је завршити пре него што крене вегетација у пролеће. Кад говоримо о зимској и раној пролећној резидби, мисли се на исту, зато што време резидбе бира сваки виноградар понаособ, у зависности од стања у свом винограду. Даке, виноградар увек одлучује када ће почети с овим великим послом, а на Светог Трифуна може само обредно и симболично да је започне. У неким годинама, када небо тако диктира, резидба почиње и пре прославе свеца заштитника.

Светац ће, кажу виноградари, помоћи колико може, али много тога је и на самим домаћинима. Винову лозу обавезно треба резати оштрим и дезинфикованим маказама, под правилним углом, пазећи да оштрица маказа буде што ближе чокоту. За овај важан посао потребно је обезбедити више руку и маказа и кренути у резање винограда у другој половини фебруара, надати се сунчаном лету и падавинама испод просека. То ће обезбедити добру бербу, у којој ће се сав уложени труд и рад исплатити.

Сто села, сто обичаја

У селима око Неготина на Трифундан одлази се у виноград и зареже се лоза, а потом се цели дан чашћава у славу свеца, којег у овим крајевима још зову Орезач или Зарозој. У Тимочком крају некада је био обичај да труднице обилазе винограде и у сваком обрежу по један чокот, да роди што више грожђа и да вино буде добро. Негде се виноградарска слава заједно прославља, сваке године код другог подрумара. Домаћин гозбе или подрумар, који се сваке године мења, спрема колач и диже славу свеца. Колач је обавезно украшен мотивима из виноградарског живота, а домаћин ломи колач са будућим домаћином славе и захваљује светитељу.

У селу Ботуњи у Александровачкој жупи у виноград излазе сви сељани, заједно са свештеником. Поједина шумадијска села Светог Трифуна славе и као заветни дан, јер се сматра да штити од непогода. У Поповом Пољу тог дана нико не ради теже послове. Овде се Трифундан сматра границом сејања озимих и јарих пшеница. Постоји изрека „На Трифундан до подне можеш сијати озимо, а од подне јаро жито.“ Од Трифундана почиње и сејање дувана и купуса.

Царски исцелитељ и добротвор сиротиње

Свети Трифун рођен је у трећем веку, у селу Кампсади у Фригији. Као дете живео је у веома сиромашној, побожној породици, која је гајила гуске. Легенда каже да је још тада имао дар од Бога да исцељује болесне људе и животиње, али и да протерује зле духове. У време када је живео, владао је римски цар Гордијан Трећи, који је имао оболелу ћерку Горду. Када лекари нису успели да јој помогну, цар је чуво да само Трифун може да му помогне. Тада је цар наредио да му се на двор у Рим доведе сваки Трифун из царства, све док „по Божјем промислу“ на двор није стигао скромни гушчар Трифун из малоазијске Фригије. Трифун је излечио Горду и за то га је цар богато наградио, али је он, враћајући се кући, све царове дарове поделио сиромасима.

Вест о Трифуновим исцелитељским моћима раширила се Римским царством, и донела Трифуну бројне непријатеље. Када је на власт дошао велики противник хришћанства цар Деције Трајан, Трифун подвргнут је мучењу јер није хтео да се одрекне Христа. Војници су га везали за коња и босог вукли преко трња и камења. Након што је Трифун издржао сва мучења, цар нареди да га посеку мачем.

Добро јутро број 574 – Фебруар 2020.