U skladu sa krilaticom da zemlju nismo nasledili od predaka, već je pozajmljujemo od svojih potomaka, i u Srbiji se 5. decembra, obeležava Svetski dan zemljišta. Volonteri globalnog pokreta „Spasimo zemljište“ (Save soil), pod pokroviteljstvom UN, upozoravaju vlade širom sveta da zemljište umire i da je neophodna njegova revitalizacija.
Statistike pokazuju da je čak 52 procenta poljoprivrednog zemljišta degradirano, da je u poslednjih pola veka količina biomase na obradivim površinama opala za otprilike 80 procenata iako bi zemljište, pogodno za poljoprivredu, moralo da ima najmanje od tri do šest procenata organskog sadržaja. Stručnjaci smatraju da je upravo sada trenutak da čovečanstvo započne sa obnovom zemljišta kako naredne generacije ne bi bile suočene sa velikom humanitarnom katastrofom. Stoga je i glavni cilj pokreta Spasimo zemljište da svojim apelima podstakne da se se širom sveta osigura taj neophodni minimum organskog sadržaja u poljoprivredom zemljištu.
Radi se, pre svega o narodniom pokretu čiji je cilj da nadahne najmanje 3,5 do 4 milijarde ljudi što je 60 posto biračkog tela u svetu, da podrže dugoročne nacionalne politike za obnovu zemljišta.
Da su prilike na planeti zabrinjavajuće upozoravaju i volonteri ovog pokreta u svom dopisu upućenom na brojne adrese i u našoj zemlji.
– Svake dve sekunde gubi se po jedan hektar. zemljišta. Svake godine planeta ostaje bez 12 miliona hektara površinskog sloja zemlje. Prema izveštaju Evropske komisije, čak 60 do 70 odsto zemljišta u Evropi je u nezdravom stanju, a najveći deo hrane koju jedemo dolazi iz zemljišta – potvrđuje za naš sajt jedna od volonterki u Srbiji, koordinatorka ovog pokreta za škole, Milica Đurđev iz Pančeva.
Apeli za očuvanje zemljišta, između ostalog, poslati su i u osnovne škole u Srbiji, kako bi se i naši đaci svojim radovima uključili u ovu planetarnu akciju spasavanja zemjišta. Đački crteži, pesme i pisma nalaze se na velikoj globalnoj izložbi na internetu, na adresi exibition.savesoil.cc.
Pokret Spasimo zemljište ima brojne akcije. U saradnji sa eminentnim stručnjacima u svetu, sastavio je Priručnike za politiku o zemljištu za 193 nacije. Ovi priručnici služe kao osnova za raznovrsna strateška rešenja prilagođena različitim regijama, a zasnivaju se na tipu zemljišta, geografskoj širini, klimatskoj zoni i brojnim drugim faktorima. Ovi aktivisti su u direktnom kontaktu sa vladama i stručnjacima, kako bi se ubrzale promene politika za očuvanje zdravlja zemljišta.
– Kada bi se organski sadržaj u zemljištu povećao sa 0,5 na 3 odsto – to bi udvostručilo vodu koju zemljište zadržava. Jedna kašičica zdravog zemljišta sadrži 10.000 do 50.000 vrsta mikroba, a zemljište predstavlja dom za više od četvrtine svih živih vrsta na Zemlji. Prema procenama UN, revitalizacija zemljišta može da smanji godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 25 do 35 odsto – kaže naša sagovornica.
Inicijativu „Spasimo zemljište“ pokrenuo je Sadguru, pesnik, autor i vizionar, osnivač međunarodne nevladine organizacije koju podržava više od 11 miliona volontera širom sveta, dobitnik je najviše godišnje građanske nagrade Indije i najvećeg indijskog priznanja za zaštitu životne sredine. Globalni pokret „Spasimo zemljište“ ima na hiljade volontera, a jedna od najaktivnijih je Francuskinja Natali Mase iz Tulona, koja biciklom obilazi svet kako bi podigla svest o izumiranju zemljišta. U avgustu ove godine bila je u Novom Sadu i Beogradu. Upozorila je da bi globalna kriza hrane postala neizbežna ukoliko ne promenimo način na koji upravljamo zemljištem, jer bi čak 90 zemljišta moglo da bude degradirano do 2050. godine.
Vesna Savić
