Пише: Светлана Мујановић
Тиквице су омиљено поврће код нас и сеоска башта се тешко може замислити без њих. Оне су уствари воће, развијају се из оплођеног цвета који је јестив, а пошто припадају породици тикава, које су поврће, сврстане су у ову категорију. Како год било, за ово поврће се зна још од 5.500. године пре нове ере, и тада се свакодневно користило у исхрани широм Централне и Северне Америке.
То су једногодишње биљке које, или формирају компактан жбун, или се вреже искрадају из баште па крену да и комшије обрадују. У породици тикава има око 850 врста. Гаји се много варијетета, а у оквиру сваког више сорти и хибрида, који се разликују по облику, боји и намени. И у том шаренилу уживају сва чула. А тек када се нађу на трпези… Најчешће су обична тиквица, цукини, мускатна, патисон, ређе шпагета тиквице, док се остале нађу у тек понекој башти, посебно када су у питању украсне форме.
Шаренило облика, боја, укуса
Избор варијетета зависи од потреба и укуса. Обичне тиквице су најраширеније, посебно жбунасте форме, јер су практичније за бербу и мање баште. Цилиндрични, ваљкасти, глатки бели или светлозелени плодови најчешће се похују, пуне или од њих припрема укусно вариво. Цукини тиквице расту такође у облику жбуна. Беру се искључиво млади плодови – тамнозелени, светлозелени – без пруга или с уздужним пругама, ваљкасти или крушколики. Кора је глатка, мека, са слабо израженим ребрима. Сваки плод може да има двоструку намену. Доњи, шири део, у коме су семенке, после чишћења може да се напуни, а горњи да се исече на тање кришке и грилује или похује.
Патисон тиквице је лако препознати. Изгледају као украсни тањири чипкастих ивица, па их у народу често и називају “тањираче”. Кувају се, прже, похују, рендају, али и киселе као краставац корнишон, или се додају у туршију. Важно је да се за ову намену плодови беру млади, три – четири дана после заметања, док се у њима не развије семе.
Ту је и група мускатних тикава крушколиких плодова различите величине. Кора им је глатка, мекана, а месо жуто или наранџасто, фине структуре, веома укусно, слатко, специфичне ароме која подсећа на дињу.
Од свих тикава мускатна је најбоља за припрему пита, колача и прераду. Користе се млади плодови за вариво, гриловање, пуњење, или зрели, богати шећерима, скробом, пектинима (везују отровне материје и избацују их из организма), витаминима А, Б, Ц и Е, и минералима – калијумом, фосфором и гвожђем, за припрему посластица. У 100 грама плода има 20 милиграма провитамина А, што је дупло више него код шаргарепе. У семену има много фосфора, који је важан у борби против холестерола. Јела од ове тиквице разнолика су – уштипци, суфле, слатко, компот, печене кришке. У Војводини је несумњиво најукуснија као „надев“, помешана с циметом или сецканим орасима у пити бундевари која миомирисом редовно дозове и комшијску децу.
После краставца, оне су најпопуларније поврће из породице тикава. Имају релативно кратку вегетацију, али брзо расту и могу се сејати чак и лети. Тада се у једну кућицу стављају две-три семенке. С обзиром на то да је у питању топлољубљиво поврће, одговарају им високе температуре и дуги сунчани дани. Осетљиве су на хладноћу и недостатак воде, јер имају плитак и разгранат корен, а траже и пуно азота. Због тога би ваљало да се леје, на којима су посејане, застру малчом.
То је поврће које замеће обиље плодова. Препоручује се свакодневна берба, јер се на тај начин биљка подстиче да формира нове цветове, па се тако и принос повећава. Оно што је занимљиво када су тиквице у питању јесте што се поред плодова једу и цветови који су прави деликатес, али и семенке – обично пржене.
Пуно енергије са мало калорија
Тиквице имају веома мало калорија, али велику енергетску вредност. Представљају идеалну дијеталну храну, подстичу варење и изврстан су извор витамина Б и Ц, мангана и калијума, док су жуте богате и бета-каротеном. Оне су права летња храна, јер садрже пуно воде и мало калорија. Јако су једноставне за узгој, па се може цело лето уживати у нискокалоричним оброцима, и то од тиквица из сопствене баште.
Постоји много начина да се припреме и могућности да се у њима ужива, а уз то ће свако ко их користи, организму подарити и неколико преко потребних витамина и минерала. Око 250 грама сецкане тиквице садржи само 19 калорија, а то је за чак 40 до 50 одсто мање у односу на исту количину нискокалоричног поврћа, попут броколија. У тиквицама се може уживати на најразличитије начине: могу се јести поховане, куване, печене, сирове, у салати… За пикантније укусе, могу се гриловати заједно са другим укусним поврћем. Оне садрже пуно калијума – 295 милиграма на 250 грама „меса“, односно 8 одсто препоручене дневне дозе овог минерала, а он може бити од велике помоћи када је реч о контроли крвног притиска, јер смањује штетно деловање соли у организму. Студије указују да повећање уноса калијума може смањити ризик од можданог удара и спречити настанак срчаних обољења. Такође, тиквице су богате витамином Ц, моћним антиоксидантом који ћелије подстиче на боље функционисање, помаже у снижавању крвног притиска и штити артерије од зачепљења. Само 250 грама тиквица садржи 20 милиграма витамина Ц, односно око 33 одсто препоручене дневне дозе.
Али, попут људи, њу воле и паразити и штеточине. Гљивична обољења која се често јављају на тиквици, јесу пламењача и пепелница. Како бисмо спречили појаву ових болести, или ширење уколико се уоче симптоми, добро би било биљке превентивно заштитити или млеком и сода бикарбоном, или биљкама које имају фунгицидно деловање, какав је рецимо раставић (Equisetum arvense). Он је идеалан за јачање отпорности биљака према болестима какве су рђа, пепелница, и нападу штетних инсеката- црвеног паука и других гриња.
ГАЛЕТЕ – савршен летњи оброк
Овај деликатес савршен је за вреле летње дане, а потребно је припремити једну шољу ситно ренданих младих тиквица које се не љуште и не цеде, пола шоље кефира (може и кисело млеко или јогурт), једно јаје, једну четвртину шоље уља (било којег), једну четвртину шоље кукурузног брашна (бело пројано или жуто, крупно као гриз, може и палента), пола шоље интегралног брашна (спелтиног, пшеничног, јечменог, ражаног или овсеног), једну трећину кесице прашка за пециво, мало соли, бибера и белог лука у гранулама.
Припрема теста започиње рендањем тиквице ситније од оне за питу. У њих се додају кефир и јаје и све умути виљушком. Затим се дода уље и остали састојци и мути виљушком. Пече се у апарату за вафл или галете. Пеку се један минут без отварања и буду савршене. Од ове количине смесе добија се отприлике шест галета. Супер су за дечију ужину, замена за хлеб и као додатак оброку.
Здрава замена за шпагете
За бољи и потпуно другачији укус, тиквице се могу слободно додати у рецепте с шпагетама, а могу и у потпуности заменити ову тестенину. То је одлична алтернатива, доста здравија, а врло ју је лако направити – потребно је само ренде или секач, који ће од тиквице направити дугачке резанце.
Некада су се гајиле само беле тиквице. Последњих година све је више башти у којима има и зелених, жутих… Све оне, без обзира на облик и величину, имале су беличасто месо. Али, новоселекционисане са жутим месом мало су слађе, па су добра замена за слатку тестенину. Будући да задржавају боју приликом кувања, жута тиквица је одличан избор када се жели у јело додати мало укусне, сунчане нијансе.
Пакетићи од тиквица и сира
То је комплетан оброк који се припрема од две зелене тиквице, 100г ситног младог сира, 100г димљене шунке, једна кашика киселе павлаке, 100г наренданог тврдог сира (траписта, гауде, качкаваља, пармезана…), једна кашика песта од босиљка, један чен белог лука, уље, мало презле, неколико чери парадајза, со и бибер по укусу. Најбоље су младе зелене тиквице које се не љуште и којима не треба дуга термичка припрема. Ако се користи неки млади, „водени“ сир, може се додати и кашика презле да фил не би био превише течан. Ако се припрема вегетаријанско јело, уместо димљене шунке може се ставити димљени сир.
У ситни сир додати песто, киселу павлаку, исецкани бели лук и половину наренданог тврдог сира. Све добро измешати, ако су сиреви неслани, по укусу посолити и побиберити. Шунку насећи на листиће. Тиквице опрати и насећи уздуж на танке шните. Када је све припремљено на дохват руке, тиквице сложити по две унакрст једну преко друге, у средину ставити фил од сира, и комад шунке. Крајеве тиквица наизменично савијати тако да се направе пакетићи, неко каже сармице. Пакетиће сложити у науљену ватросталну чинију, обложену презлом која треба да упије течност из тиквица кад се буду пекле. Између тиквица могу се сложити половине чери парадајза или исечени режњеви обичног свежег парадајза. Чинија се стави у рерну загрејану на 220 степени и пече око 20 минута или док тиквице не порумене. Када се чинија извади, пакетићи се поспу остатком наренданог сира и све врати у рерну на минут-два, тек толико да се сир истопи. Пакетићи од тиквица су одлични и топли, и хладни.
Запечене са сиром
Припремају се од 600г младих тиквица, мало младог црног лука или празилука, три-четири чена белог лука, мало першуна, четири јајета, једне кашичице соли, бибер по укусу, 50мл млека или јогурта, 100-150г сира, једне кашике брашна и 100 г качкаваља.
Састојке ситно исецкати, умутити јаја, млеко, сир и рендан качкаваљ, као и брашно. Све измешати и ставити у ватросталну чинију. Пећи на 180 степени око 35 минута.
