Чим се уклоне остаци биљака из прве сетве земљиште ваља да се изашови или узоре мотокултиватором на дубину од двадесетак центиметара, уситни и посеју краставци корнишони. Најбоље успевају на дубоким и структурним земљиштима, док тешка и кисела нису погодна. Корнишони траже наводњавање, јер у случају недостатка земљишне и ваздушне влаге принос се знатније смањује. Оптимална релативна влажност ваздуха је 85–95 процената.
Рок за сетву овог поврћа је до 20. јула, а свако закашњење смањује род. Размак у реду треба да је 25–50 цм, а међуредни 80–100 цм. Најбољи резултати у производњи корнишона постижу се уколико се краставци гаје уз ослонац – шпалир. Гајењем на шпалиру биљке имају више светлости и ваздуха, те се ефикасније штите од болести и штеточина.
Код шпалирског начина производње, у пракси најчешће се сеју два реда биљака. Сеје се са обе спољашње стране шпалира на удаљености од по 30 цм од конструкције, а растојање у реду је 20–25 цм. Размак између два шпалира не би ваљало да буде мањи од два метра, због проласка и несметане бербе. Искуснији баштовани уз овако посејане корнишоне гаје мирођију, црни и бели лук и коморач, који им побољшавају укус.
С. Малиновић
Добро јутро број 543 – Јул 2017.
