Берба сремуша је у пуном јеку. Листопадне шуме препуне су овог пролећа дивљег белог лука или како га још зову медвеђег лука. Постоји веровање да је ово прва биљка, коју медведи после зимског сна поједу. Због лековитости постао је популаран и у људској исхрани од пре једне деценије.
Сремуш се углавном једе свеж у салатама и тада је најздравији. Али може да се сачува и за зиму. Најпопуларнији начин чувања је прављење намаза. Међутим, за прављење ове зимнице треба испоштовати неколико правила.
– Најбоље је да се сремуш одмах преради, најкасније три до четири сата после брања, јер брзо губи лековита својства и сокове. Најједноставнији начин припреме је да се самеље у блендеру. Потом се дода морска со и прелије уљем, по жељи сунцокретовим или маслиновим, како би се сремуш стабилизовао. Овај сос може да се користи као намаз или да се додаје чорбама, варивима, пастама, проји или качамаку – рекао је Александар Глишовић из Груже код Кнића.
Како нико нема прилику да у шуму носи блендер и тегле, препоручљиво је да се у бербу понесе флаша ракије, у коју ће се стављати свеже убране биљке. Друга могућност је флаша уља. Када берач стигне кући, извади листове из флаше, уситни их у блендеру и прелије истим уљем.
– Свако бира да ли ће то бити уље или ракија, у зависности од тога шта жели да прави од сремуша – намазе или тинктуре. Може да се понесе и мешавина уља и сирћета, али оно не сме да буде алкохолно – додаје Глишовић.
Сремуш може да се кисели. Листови се не сецкају, већ се ломе и цеде, како би пустили сопствени сок. Исцеђени сремуш потом прелити соком, који је отпустио, додати по пола кашичице соли на једну везу и оставити да ферментира. Укисељени сремуш може да се једе после две недеље, али што дуже стоји, укус му је блажи.
Тинктура се прави тако што се тридесетак листова сремуша прелије са литром ракије. Смеса треба да стоји у мрачној просторији две недеље. Тинктура се пије по пола ракијске чашице дневно и добра је за чишћење крвних судова. Сремуш је иначе богат витамином Ц, помаже код регулисанај крвног притиска и артеросклерозе, чистач је црева.
Текст и Фото: Биљана Ненковић
