Berba sremuša je u punom jeku. Listopadne šume prepune su ovog proleća divljeg belog luka ili kako ga još zovu medveđeg luka. Postoji verovanje da je ovo prva biljka, koju medvedi posle zimskog sna pojedu. Zbog lekovitosti postao je popularan i u ljudskoj ishrani od pre jedne decenije.
Sremuš se uglavnom jede svež u salatama i tada je najzdraviji. Ali može da se sačuva i za zimu. Najpopularniji način čuvanja je pravljenje namaza. Međutim, za pravljenje ove zimnice treba ispoštovati nekoliko pravila.
– Najbolje je da se sremuš odmah preradi, najkasnije tri do četiri sata posle branja, jer brzo gubi lekovita svojstva i sokove. Najjednostavniji način pripreme je da se samelje u blenderu. Potom se doda morska so i prelije uljem, po želji suncokretovim ili maslinovim, kako bi se sremuš stabilizovao. Ovaj sos može da se koristi kao namaz ili da se dodaje čorbama, varivima, pastama, proji ili kačamaku – rekao je Aleksandar Glišović iz Gruže kod Knića.
Kako niko nema priliku da u šumu nosi blender i tegle, preporučljivo je da se u berbu ponese flaša rakije, u koju će se stavljati sveže ubrane biljke. Druga mogućnost je flaša ulja. Kada berač stigne kući, izvadi listove iz flaše, usitni ih u blenderu i prelije istim uljem.
– Svako bira da li će to biti ulje ili rakija, u zavisnosti od toga šta želi da pravi od sremuša – namaze ili tinkture. Može da se ponese i mešavina ulja i sirćeta, ali ono ne sme da bude alkoholno – dodaje Glišović.
Sremuš može da se kiseli. Listovi se ne seckaju, već se lome i cede, kako bi pustili sopstveni sok. Isceđeni sremuš potom preliti sokom, koji je otpustio, dodati po pola kašičice soli na jednu vezu i ostaviti da fermentira. Ukiseljeni sremuš može da se jede posle dve nedelje, ali što duže stoji, ukus mu je blaži.
Tinktura se pravi tako što se tridesetak listova sremuša prelije sa litrom rakije. Smesa treba da stoji u mračnoj prostoriji dve nedelje. Tinktura se pije po pola rakijske čašice dnevno i dobra je za čišćenje krvnih sudova. Sremuš je inače bogat vitaminom C, pomaže kod regulisanaj krvnog pritiska i arteroskleroze, čistač je creva.
Tekst i Foto: Biljana Nenković
