„Zlatarplastova“ hladnjača u Bistrici, jedina u novovaroškom kraju, počela je sa otkupom maline. Kilogram vilameta plaća se 195 dinara na otkupnim stanicama na terenu, a 200 dinara u hladnjači, dok je cena mikera 215, donosno 220 dinara.
Prve količine otkupljne su pre desetak dana od proizvođača
u limskoj dolini, a ukoliko bude sunca uskoro će krenuti i berba u nešto višim predelima Nove Varoši, Prijepolja i Priboja u kojima „Zlatarplst“ ima svoje kooperante.
-Ovo je trenutno najviša cena koja se u Srbiji može dobiti za malinu. Usklađena je sa cenama koju su istakli najveći hladnjačari, a njeno dalje kretanje diktiraće tržište. Mnogi otkupljivači su u problemu jer na zalihama još uvek imaju prošlogodišnjeg roda – kaže za „Dobro jutro“ Stana Golubović, direktorka „Zlatarplastove“ hladnjače u Bistrici.
U selima kod Prijepolja gde berba uveliko traje malinari su zadovoljni kvalitetom i prinosom, ali ne i cenom. Oni kažu da sa trenutnom otkupnom cenom nisu u mogućnosti da beračima plate više od 150 dinara po gajbici. Međutim , po ovoj ceni neće niko da bere, pa radove u malinjaku uglavnom obavljaju porodično.
-Prošle godine imalo je i za nas i za berače, a ove godine nema nikome, samo za državu- Šefko Tabaković iz Velike Župe kod Prijepolja koji u dva malinjaka ima oko 5.000 sadnica.
– Svestan sam da je malo 150 dinara za gajbu, ali ja na žalost nemam računa da platim više jer malinu predajem po 195 dinara. Braću koliko mogu sa porodicom, šta ne mogu nek propadne. Ja sam uložio oko 180.000 dinara u đubriva, preparate, rad…Znači treba da predam tonu da bih to anulirao. Još kad bih plaćao berače nigde me ne bi bilo– kaže Tabaković.
Berba je počela i u malinjacima porodice Fetahović, čije su maline veoma kvalitetne, guste i visoke. Aldin i Nerkeza imaju 1.000 sadnica u Mioskoj i 3.000 organske maline u Hisardžiku.
-U dva malinjaka smo ove godine već uložili više od 100.000 dinar. To je vrlo teško nabrati sa ovom cenom. Prošle godine je bila realna cena, moglo je da se živi i radi, da se ulaže…Zato smo ove godine dosta uložili u zasade. Sve smo redno obavili i prskanja i preparate, đubriva…Zbog toga je dobar i prinos i kvalitet. Odavde sa 1.000 struka smo nabrali tonu, a u Hisardžiku oko tonu i po – kaže Nerkeza Fetahović.
U opštini Prijepolje gde je pod malinom oko 250 hektara prošle godine je ubrano više od 2.500 tona „crvenog zlata“, dok se ove očekuje znatno manji prinos. Iz godine u godinu sve je manje zasada, a mnogi malinari najavljuju da će dodatno smanjiti površine ukoliko ostane trenutna okupna cena.
Tekst i foto Željko Dulanović
