„Господе, Исусе Христе, Боже наш, ти си чокот прави, и отац је твој виноградар, ти си и апостоле назвао лозама, ти си извевши Израиљ из Египта, потиснуо друге народе, и засадио њега као виноград. Тако и сада, Господару, посети овај виноград, и засади га, укорени га, умножи милост твоју на њему, постави му помоћ твоју за чувара, промислом твојим огради улазе и излазе његове, избави њега и сву његову околину од сваке непогоде, од града и снега, мраза и леда, од љуте зиме и врелих ветрова, од олује и демона, и од сваког насртаја видљивих и невидљивих непријатеља. Погледај и обиђи виноград овај и благослови га, и посади га десницом својом, да би однегован, дао у своје време род свој, и да се и ми благодаћу твојом удостојимо скупити род и принети од њега теби, нашем господару и добротвору, за вршење бескрвне жртве пречисте и божанске крви твоје која се по твоме предању и заповести врши ради опроштаја грехова наших.“
Ово је молитва која се изговара приликом освећења винограда за Светог Трифуна, 14. фебруара, празника посвећеног виноградарима и винарима, као и поводом садње лозе и неких других радњи када је узгој те племените биљке у питању. Из тих неколико реченица молитве види се шта је потребно обезбедити лози да би донела род од ког се производи пиће које има посебан статус у људској цивилизацији и у богослужбеном животу и пракси, али и однос хришћанског, православног учења према лози и њеном производу.
Вино је без сумње једна од најважнијих појава у цивилизацији, штавише, сматра се да су оно и цивилизација узрастали упоредо. Поуздано се зна да је култура винове лозе изузетно стара. Према неким изворима, у Закавказју, Малој Азији, Ирану и Месопотамији, одакле је почела и да се шири у три правца – према истоку до Индије, ка југу до Палестине и Египта, и према западу преко јужног дела Русије до Балканског полуострва, лоза постоји 9.000 година, а у Египту више од 6.000 година. Многе фазе, почев од узгоја биљке до ферментације и чувања вина, забележене су на египатском зидном сликарству у гробовима фараона и храмовима, а осим тога, и хијероглифски текстови говоре о истој теми.
С обзиром на то колико су присутни у историји човечанства, неминовно је било да лоза, вино и виноград нађу место и у најчитанијој и најпревођенијој књизи на свету – Библији. Барата се податком да се речи лоза, виноград, вино и виноградар спомињу 450 пута у њој. Реч вино се само наводи 235 пута. Оно се појављује у позитивном контексту у библијским текстовима, али се не пропушта прилика да се напомене да има и мање пожељну страну ако се пије неумерено, што опет указује да су се и у најранија времена познавала сва његова својства, и на посредан, Библији својствен начин, пропагирала умереност у пићу.
У Светом писму се виноград помиње већ на првим странама, у књизи Постање. Према њој, Ноје је био први човек који је засадио виноград. Изашавши с барке, почео је да се бави земљорадњом и засадио виноград. Даље у тексту наводи се да се и опио вином, због чега је доживео и неугодност јер га је разоткривеног у шатору видео син Хам. То су врло важна два податка. Осим што је вино већ од првих страница присутно у библијским текстовима, од самог почетка се истиче његова благотворност, али и његова лоша страна. Свето писмо доноси и опис основних радова око лозе, чак и начин прављења вина.
Према речима старешине Саборне цркве у Сремским Карловцима протојереја мр Јована Милановића, народима Средоземља, Блиског и Средњег истока, Медитерана и Балкана била је блиска производња и стварање тог нарочитог пића, које може бити силовито и чија употреба је од самих почетака имала елементе сакралног.
– Вино представља особен напитак који поседује изузетну комбинацију различитих састојака, освежава, али и помаже човеку да се окрепи и оснажи – каже Милановић. – Свето писмо, Стари и Нови завет, указују посебну пажњу и успостављају нарочит однос према вину и његовој производњи, због чега се на страницама Библије врло често пише о њему. У псалмима Давидовим се спомиње богоизабрани народ као виноград – „Погледај с неба, Боже, и види, и посети овај виноград и утврди га који засади десница твоја“. Вино је коришћено и као симбол и имало богослужбену, литургијску функцију и код Јевреја, и код околних народа. Христос је у своје време испричао и причу о милостивом Самарјанину који је човеку који је пострадао прелио ране уљем и вином. У Библији се често наилази и на објашњења како се користи вино.
Милановић напомиње да се у библијским текстовима наводи да се вино пије увек разблажено, пошто је оно у то време прављено са јачом количином алкохола. Неразблажено је пак било знак гнева, пијанства и неумерености.
– На страницама Новог завета видимо да се вино помиње у неколико контекста, осим литургијског, богослужбеног који потиче с тајне вечере када је Исус установио свету тајну еухаристије дајући чашу и рекавши ученицима: „Пијте из ње сви, ово је крв моја Новога завета“. За разумевање симболике коју вино има у хришћанству треба истаћи претварање воде у вино на свадби у Кани галилејској, што је било и прво од Христових чуда, и када у својим причама говори „ја сам чокот, а ви лозе“ и да ће свака лоза која рода не роди бити одсечена. Тиме се указује на повезаност и јединство Исуса као извора живота и спасења и нас који смо се накалемили на њега као лоза и добијамо сок из чокота и постајемо плодоносни у своје време.
По Милановићевим речима, вино у оквиру богослужења на светој литургији има нарочито значење. То је посебна течност која прима благослов и постаје нама начин и могућност сједињења са самим Богом.
-У цркви вино не представља магијско пиће – оно је произвид човечијих руку, које на најбољи начин симболише оно што јесте и наставља оно што је Христос успоставио. Црква благосиља свако дело, па у том смислу и стварање вина. И у нашем литургијском годишњем кругу, благослови грожђа и вина одређени су временским контекстом. Прво благосиљање у години је на празник Светог Трифуна, када креће орезивање и припрема за даље радње потребне да би виноград донео род. На Спасовдан се организују литије, када се благосиљају поља и виногради, озеленели чокоти на којима већ има плода, а на Преображење се благосиља грожђе које полако сазрева, и од тада се може и конзумирати. Тада се у суштини благосиља та материја од које ће се правити вино које ће се користити за свету литургију. За нас је најважније освећење и припремање дарова за свето причешће. Култура пијења вина је била и остала у блиској вези са чињеницом да оно има важно место у богослужбеној употреби – каже Милановић.
Како Библија гледа на вино може се видети и у књизи под именом „Пословице“. Између осталог, у њој се наводи:
„Вино, то је живот за човека
Кад се пије умерено.
Какав је то живот за оног који вина нема!
Вино је створено за радост човека.
Весеље за срце и радост за душу,
То је вино које се умерено пије, и кад треба“.
З, Милосављевић
Добро јутро број 563 – Март 2019.
