Родни пупољци код воћака се формирају у години која претходи њиховом отварању и цветању. Формирање пупољака започиње у пазуху листова на младарима, где неколико заосталих меристемских ћелија формирају такозвани секундарни меристем, односно, творно ткиво. Из ових ћелија настаје прво вегетативни пупољак, а од поједних вегетативних пупољака настају генеративни (родни) пупољци. Да би дошло до те промене, морају да се стекну одређени унутрашњи и спољни услови.
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Диференцирање цветних зачетака почиње обично после застоја или престанка интензивног раста младара, најчешће од краја јуна до средине јула, када су пупољци завршили формирање с развијеном меристемском купом, зачецима листова и очврслим љуспастим листићима. За почетак фазе индукције (прелазак из вегетативног у генеративну фазу), неопходно је да се у пупољку формира одређен критични број нодуса који износи 16 до 20 и присуство брактеја (листова цвасти). У даљем току вегетације, диференцирају се цветни делови, све до почетка периода мировања.
Пупољци расту и у току зиме
У току зиме, развој пупољака огледа се у увећању њихове масе. У рано пролеће активност пупољака се наставља. Финална фаза, развој поленових кесица и ембрионове кесице у плоднику, одвија се у рано пролеће, непосредно пре почетка цветања. Само време образовања родних пупољака зависи од воћне врсте и обично је у корелацији с временом цветања појединих воћних врста. И време образовања цветних зачетака код неке воћне врсте је различито на појединим категоријама родних гранчица. На пример, код кајсије на мешовитим гранчицама понекад постоје три зоне пораста: прво се формирају на првој зони пораста, а последњи цветни зачеци на трећој зони пораста, што је у корелацији с временом цветања.
У току фазе индукције, меристем пупољка програмиран је да формира цветове под дејством непознатог сигнала или биохемијског стимулуса, пре било какве видљиве промене у грађи пупољка. Процес преласка из вегетативне фазе у генеративну је неповратан. То значи да човек агротехником може да утиче на формирање цветних зачетака само до момента фазе индукције. Након индукције, поједине помотехничке мере могу утицати само на бољу диференцијацију зачетака цветова у пупољку, што се одражава на квалитет цвасти и цветова. То је од великог значаја на заметање плодова, али се на број пупољака даље не може утицати. Иако фаза индукције пупољка може бити веома кратка, на нивоу читавог стабла то је дуготрајан процес.
Веома су важни и спољашњи фактори који утичу, пре свега, на успоравање вегетативног пораста. У овом времену је важно да се изоставе азотна ђубрива, да наводњавање буде умерено и да се примене друге мере које могу да утичу на пораст. Претпоставља се да су главни фактори који утичу на формирање пупољака исхрана, листови, плодови и пораст бочних младара.
Листови морају бити здрави
Утицајисхране на формирање цветних пупољака заснива се на такозваној C/N теорији, односа између садржаја угљеника и азота. Када је садржај угљених хидрата већи у односу на садржај азота, долази до формирања зачетака цвета, а када преовладава азот, долази до раста младара. При оптималној снабдевености угљеним хидратима и азотом, успоставља се равнотежа између раста и родности. Међутим, не постоје чврсти докази за ову теорију, па је она превазиђена.
Присустволистова предуслов је за образовање родних пупољака, што су потврдили експерименти са дефолијацијом и засењивањем стабала. Ова сазнања истичу улогу асимилата у индукцији родних пупољака. Међутим, због недостатка доказа добијених хемијским анализама, јачало је уверење да је за образовање родних пупољака одговоран хормонални фактор, који се синтетише у листовима или да лишће процесом транспирације регулише редистрибуцију хормона синтетисаних у корену. Зато је веома важно сачувати листове од болести и штеточина, као и да листови имају довољно хранљивих материја.
Генерално, постоји негативна корелација између бујности и родности. Млади листови су богат извор гиберелина, те докле год младари расту и док је присутно младо лишће, не долази до индукције родних пупољака. Формирање пупољака започиње тек када се пораст младара успори. Агротехничке мере, као што су повијање младара и примена инхибитора раста, смањују пораст и фаворизују образовање родних пупољака.
Присуствовеликогбројаплодована стаблу доводи до слабијег образовања родних пупољака, што води ка алтернативној родности. У мањој мери то је последица компетиције између плодова и пупољака за хранљивим материјама, а главни узрок је супстанца хормоналне природе, која се синтетише у семенкама плодова.
С друге стране, када родне гране носе партенокарпне плодове, цветање је веома обилно. Сматра се да су главни узрок инхибиције родних пупољака гиберелини, који се синтетишу у семенкама. Синтеза гиберелина почиње 4 до 5 седмица након пуног цветања и достиже максимум након 4 до 5 седмица. Инхибиторни ефекат је најјачи осам седмица након заметања плодова. Раније је уважавана претпоставка да однос гиберелина и тока цитокинина из корена одређује образовање родних пупољака. Према новијим теоријама, гиберелини инхибирају формирање родних пупољака путем стимулације синтезе ауксина у семенкама и експорту из младих плодова у време када се пупољци образују.
Ни октобар није ишао на руку воћарима
Постизање високих и редовних приноса плодова доброг квалитета у засадима воћа могуће је једино комбинованом применом агро- и помотехничких мера, којима се регулише родност: зрелом и зеленом резидбом, проређивањем цветова и плодића, подсецањем корена, пробирном бербом, наводњавањем и ђубрењем. Редовно извођење ових операција посебан значај има у интензивним засадима у густом склопу и код сорти које имају склоност ка алтернативном рађању, а таква појава је присутна код неких сорти и јабучастих и коштичавих воћних врста.
Дешава се да појединачна стабла или цели воћни засади не рађају, да рађају слабо, или алтернативно. Узроци неродности воћака су различити: неповољни природни услови, неповољан избор сорти, неподесан избор сорти опрашивача, предубока садња, претерана бујност итд. У случају погрешног избора положаја недостаци се тешко отклањају. У случају погрешног избора опрашивача, проблем се решава прекалемљивањем одређеног броја стабала подесним сортама-опрашивачима. Предубоко посађене воћке слабо рађају, поготово ако су земљишта тешка. У том случају треба око сваке воћкице откопати земљу у виду левка или чиније, све до кореновог врата. Честа је појава неродности воћака због превелике бујности. Овако бујне воћке могу рађати ако им се се смањи бујност. То се може постићи прстеновањем дебла или рамених грана, парањем коре дебла или савијањем грана, подсецањем корена, третирањем одговарајућим хемијским супстанцама.
Овогодишња суша утиче на наредни род
У јуну 2022. пало је свега 31,8 мм, а у јулу свега 4,4 мм воденог талога, а тих месеци владале су изузетно високе температуре. У јуну је средња месечна температура била 23,15 степени, а у јулу 24,7 степени Целзијусових. Овако високе температуре утицале су на високу транспирацију, на увртање листова, па чак и сушење стабала код кајсије, трешње и шљиве. Познато је да у то време почиње образовање цветних зачетака за наредну годину, па је ова суша утицала на смањено образовање цветних зачетака, нарочито у засадима кајсије, шљиве, јабуке, али и код осталих јабучастих и коштичавих воћних врста, поготово у засадима који нису наводњавани.
Диференцирање цветних зачетака, ако су добри временски услови, одвија се и у октобру, а у октобру смо у првих 28 дана имали свега 28 милиметара падавина, што је додатно неповољно утицало на формирање цветних зачетака за наредну годину. То је директна штета, а индиректна је да је дошло до дефолијације и такви пупољци ће бити јако осетљиви на појаву ниских зимских температура. Такође, засади који су имали високе приносе у 2022. години, у садејству претходних фактора, имаће мали број пупољака и треба бити обазрив приликом резидбе.
Предуслови за сортну резидбу
У савременим интензивним засадима воћа биолошка контрола родности мора да буде основни предуслов за сортну резидбу. Велико варирање потенцијалне родности код неких сорти показује да поједини произвођачи још увек праве велике грешке у примени агро- и помотехничких мера. За дефинисање резидбе воћака у роду мора се познавати сорта, старост воћака, карактеристике раста и рађања, количина и стање родних пупољака, реализација родног потенцијала у датим агроеколошким условима, вегетативни пораст, општи изглед воћки, услови агротехнике итд. Без познавања ових фактора тешко је урадити савремену резидбу воћака. Воћке се режу по одређеном шаблону, свака сорта исто, што у последње време доводи до смањења приноса у појединим засадима и до алтернативног рађања неких сорти.
Биолошка контрола родности треба да буде основни предуслов, не само за одређивање интензитета резидбе, већ и за планирање приноса. У развијеним воћарским земљама асоцијације произвођача помно прате стање воћарске производње у својој земљи, а такође и у земљама у окружењу и на тај начин планирају структуру производње по воћним врстама, као и структуру сортимента у оквиру воћне врсте.
Зато препоручујем произвођачима да пре резидбе треба анализирати потенцијалне родне пупољке. Дешава се да “на око” родне гранчице у пролеће не дају цветове, или не дају нормално развијене цветове, способне за оплодњу. То се може десити због промрзавања или недовршеног процеса диференцирања цветних елемената у пупољку. Утврђивање процентуалне заступљености пупољака у којима су цветни зачеци диференцирани не представља већи проблем, али би то требало да обави стручно лице.
Поред процентуалне заступљености родних пупољака у круни, важна је и количина родних пупољака у круни која се процењује од стабла до стабла. Битно је и познавање вегетативног пораста у претходној години, што се оцењује на основу дужине летораста. Нормални раст летораста је када су леторасти дужине 40 до 50 цм. Ако је пораст интензиван (јачи), треба стабла више оптеретити родним пупољцима, а ако је пораст слабији, треба оставити мањи број родних гранчица, да би стабла ојачала.
