Вегетација је одавно закорачила у другу половину, изнедрила је у баштама обиље плодова које ваља убирати, користити, прерађивати. Такво обиље прија и паразитима, проузроковачима болести и штетним инсектима, на које увек треба мотрити и биљке заштитити у право време. Ево неких препорука на које то паразите и штеточине у августу треба обратити већу пажњу.
На појаву трулежи плодова утиче више чинилаца, јер је и више проузроковача. Има их како међу гљивама, тако и међу бактеријама и вирусима. Ипак, предњаче гљиве, а најагресивнији су изазивачи сиве и беле трулежи и пламењаче.
Пише: Светлана Мујановић
Развоју сиве трулежи, или ботритиса, највише одговарају висока влажност ваздуха и топло време. Због тога су биљке у заштићеним објектима најугроженије, посебно лети кад су високе температуре, а наводњавање редовно, али ботритис не заобилази ни оне које се гаје на отвореном пољу. Угрожени су парадајз, паприка, салата, краставци, плави патлиџан, купусњаче, боранија, грашак… Ова гљива (Botrytis cinerea) у биљно ткиво продире кроз природне отворе, или оне који настају од повреда. Као последица развоја гљиве, ткиво између петељке и плода се размекшава и, у условима високе влажности, на њему се развија сивопепељаста мицелија. Овакви плодови постају меки, неукусни и отпадају. Симптоми се јављају и на листовима, стаблу и цвету. Услед појаве воденастих пега и прстеновања стабла, биљке вену и суше се.
Хемијска заштита је неизбежна, али према препаратима који се годинама користе, гљива је почела да испољава отпорност. Најбоље је да се реагује пре појаве болести, односно, да се прска препаратима који имају делимично куративно дејство, а кратку каренцу, какав је нпр. Teldor.
Белу трулеж проузрокује гљива Sclerotinia sclerotiorum, а развија се на око 400 биљних врста. Зарази су најпре изложени приземни и подземни органи биљке. На приземном делу стабла ткиво се размекшава, ако је велика влажност ваздуха, а проветравање слабо, на оболелом делу ствара се бела навлака од мицелије гљиве. Како болест одмиче гљива, најчешће у сржи оболелог стабла, формира телашца црне боје – склероције, преко којих се гљива одржава у земљишту. Склероције дуго остају виталне, па је зато вишегодишњи плодоред основна превентивна заштита.
Да не би дошло до појаве и до ширења ове болести, заражени остаци се морају уклањати и спаљивати, плодоред поштовати, земљиште дезинфиковати, а пластеник, ако је производња у затвореном простору, редовно проветравати. На отвореном пољу заперци се морају непрекидно уклањати да би проветравање било што боље. Хемијску заштиту је неопходно започети у фенофази цветања, а ефикасни су сви фунгициди којима се парадајз штити од пламењаче.
Бела купусна ваш: за свако прскање нови инсектицид
Бела купусна ваш (Aleyrodes proletella) значајна је штеточина која напада све купусњаче. Штету причињавају и одрасли и ларве сисањем биљних сокова, због чега нападнуте биљке заостају у порасту. Ваши луче медну росу, слатку лепљиву течност која је идеална подлога за развој гљиве чађавице и која додатно смањује вредност производа.
Развоју беле купусне ваши одговара топло време и у таквим условима нова генерација се јавља за око три недеље. Повећана бројност ове штеточине може смањити принос биљака и проузроковати прерано опадање листова. Није познато да ова штеточина преноси вирусе. Одрасле купусне ваши после парења имају жуту боју тела и прозирна крила, које убрзо прекрива бели воштани прах. Отуда јој и име. Презимљава као одрасла ваш на биљкама домаћинима (купусњачама). Женке полажу светла јаја, која касније пожуте, кружно на наличју листа биљака и тамо их треба тражити.
Сузбијање беле купусне ваши треба почети чим се уоче прве одрасле ваши. Када се пренамножи, тешко их је таманити због воштаног штита који прекрива и одрасле и лутке, те је већина инсектицида недовољно ефикасна. Од хемијских мера заштите користе се препарати на бази активне материје пиметрозин, циперметрин, делтаметрин уз примену оквашивача. За свако следеће прскање треба користити други препарат јер aleyrodes веома брзо постаје мање осетљива на одређене, више пута коришћене инсектициде.
Парадајз угрожен с више страна
На отвореном пољу парадајз се гаји у шпалиру уз потпору, или на земљи. Код шпалирног начина најзначајнији проблем је проузроковач црне пегавости парадајза, а код производње на земљи пламењача. У оба начина производње плодове оштећују и гусенице кукурузне совице и кукурузног пламенца.
Код кукурузне или, како је зову, памукове совице, штетнија је друга генерација. Одрасли почињу масовно да лете средином јула и лет траје и током читавог августа па су неких година неопходна и три прскања да би се плодови заштитили. Одрасли су лептири и нису штетни. Штету праве гусенице друге и евентуално треће генерације које се убушују у плодове и „црвљају“ их. Пошто се јављају у време када се парадајз већ бере, избор препарата је ограничен због каренце. То је изразито полифагна штеточина, храни се на паприци, парадајзу, кукурузу, дувану… Целокупан развој једне генерације траје један до два месеца, а презими као лутка у земљишту на парцели. Повртарима се препоручује да чешће прегледају усеве и да их заштите чим открију положена јаја, најкасније тек испиљене гусенице. Ефикасни су Avaunt 15 EC (0,17-0,25 l/ha), Ampligo 150 ZC (0,2 – 0,25 л/ха) и слични.
Кукурузни пламенац је последњих година мање штетан од памукове совице, а обе врсте праве сличне штете. У повољним условима кукурузни пламенац има од једне до три генерације годишње. Лет лептира прве генерације почиње крајем маја. Лептир не оштећује биљку, већ његова ларва, односно, гусеница. У сузбијању је важно добро проценити време прскања. Почетак заштите варира из године у годину, у зависности од температуре и развитка инсекта. Против прве генерације ове штеточине најбоље време за третирање би било почетком и средином јуна, а за другу генерацију почетком августа. Препоручује се комбинација два инсектицида Alverde 240 SC и Fastak 10 EC, оба у дози од 0,25 л по хектару. За друго прскање, које се понавља за 10 до 14 дана, ваљало би употребити инсектицид Ampligo у истој дози као претходна два.
Црна пегавост лимитира производњу
Црна пегавост или алтернарија кромпира и парадајза је у шпалирском начину гајења често лимитирајући фактор производње. Разлози су пре свега гајење парадајза у монокултури или се он често враћа на исту парцелу и у таквим ситуацијама заштита фунгицидима има јако мали ефекат и таква производња је већ од почетка осуђена на пропаст. На оболелим биљкама листови брзо пропадају. Решење је плодоред од најмање четири године, за које време се на тој парцели смеју гајити само стна жита, купусњаче или коренасто поврће. У заштити су ефикасни сви фунгициди који се користе против пламењаче.
Пламењача парадајза најчешћа је у производњи овог поврћа директном сетвом, а највећу штету прави од средине јула и током августа. Болест се јавља сваке године на парадајзу, патлиџану и кромпиру и може потпуно да уништи усев. Проузрокује је гљива Phytophthora infestans. Знаци болести се запажају на свим надземним деловима биљке – стабљици, листу, плоду, као и на кртолама кромпира. Биљке парадајза и патлиџана могу бити заражене већ као расад. Симптоми се појављују у периоду од маја до септембра, али пошто развој паразита зависи од температуре и влажности, у појединим годинама, без довољно падавина и с изразитом сушом, појава болести може да изостане.
Први симптоми се откривају на доњим листовима у облику неправилних, воденастих пега. Уколико је време довољно влажно оне се брзо шире и захватају већу површину листа. На наличју, на ивици пега, формира се беличаста навлака. При оптималним условима за развој гљиве, болест се врло брзо шири и захвата целу биљку која постаје некротична, трули, има карактеристичан мирис и на први поглед делује као да је захватио пламен, отуда и име болести.
Када се зна да гљива презимљава у облику мицелије на зараженим кртолама у складиштима, као и на оним заосталим у пољу, пази се на хигијену парцеле, поштује плодоред и биљке штите чим се уоче знаци болести. Ефикасних хемијских препарата има пуно, могу се наћи у свакој пољопривредној апотеци. У овом периоду фунгициде на бази бакра ваља одложити у страну јер могу да оштете цветове. Због континуиране бербе бирају се они с краћом каренцом, а могу се направити и у „кућној фабрици“, али таквим се парадајз мора чешће прскати. Обично једном у току седам дана.
