Под родним виноградима у Србији је око 22.000 хектара. Од ове површине половина је под сортама грожђа које дају врхунска вина. С обзиром на експанзију винарства, потражња за повољним земљиштем је велика. Зато се међу огласима све чешће појављују родни засади грожђа за које власници траже и до 350 000 евра.
Цене су разнолике у зависности од површине, старости винограда, сортимента, локације. Највише су у околини Београда и у туристичким регијама. Држава је до недавно давала подстицаје за подизање нових засада тако да су се у овом комплексном послу нашли и људи ван бранше који су очекивали брзу зараду.
– Неко ко није успео да валоризује, да мултипликује цену свог производа кроз боцу вина на тржишту, искористиће прилику и продаће тај виноград за новце о којима није могао ни да сања. Оно што је добро то је да је потражња за виноградима већа од понуде – каже проф. др Марко Малићанин, председник Савеза винара и виноградара Србије.
Услед глобалне кризе поскупео је репроматеријал, као и радна снага. Примера ради, до пре неколико година, за подизање хектара новог винограда требало је издвојити 25 000 евра, данас 40 000. Много је и оних који нису више у стању да брину о породичном бизнису, а немају наследнике.
У Србији се преко 10 000 домаћинстава бави виноградарством. Тренд раста се наставља јер се годишње подигне од 200 до 500 хектара нових засада.То прате и винарије којих је у нашој земљи око 400. Четвртина од овог броја налази се у Жупи Александровачкој.
У најпознатијем виногорју са вековном традицијом, виноград се сматра чланом породице. Тако да су на продају мале парцеле од 5 до 15 ари.
– Можете да купите упарложен неки виноград где су деца отишла негде по свету па, али то су опет неке мале површине, или да купите виноград који није са комерцијалном сортом. Оно што је добро, што постоји, нити се продаје нити се купује – наводи Коста Ботуњац, винар из Горњег Злегиња.
– Ја верујте да не знам ниједног озбиљног винара који би данас продао виноград, а знам многе винаре који би радо купили виноград и наравно чак не би ни питали за цену уколико би нашли виноград у свом виноградарском рејону, уколико би нашли квалитетан виноград јер јако је тешко данас наћи земљиште за подизање винограда – каже проф. др Марко Малићанин.
Тренутно у Србији имамо недовољну производњу грожђа у односу на број винарија, па смо принуђени да сировину увозимо. Једно од решења овог проблема је комасација – укрупњавање поседа, уз помоћ државе.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
