Зими, док веје снег и пуцкета ватра, нема ништа лепше од кромпира испеченог у рерни шпорета на дрва. За печење су најбољи они бели „брашњовци“, познате старе сорте која се на жалост све ређе сеје, али могу и други. Битно је да се кромпир добро опере пре убацивања у пеку, и да је чврст и једар као да је тек извађен из земље.
Па када се уз њега још једе стари кајмак из чабрице или пуномасни златарски сир, прсте да полижеш. Од додатака, најбољи су салата од киселог купуса и домаћа пршута, а могу и туршија и сланина – рећи ће вам у планинским селима западне Србије.
Недавно када су му комшије дошле на село, да уз причу и шалу „убију“ досаду дугих јануарских ноћи, Сретен Дулановић из Дражевића отворио је трап и из њега извадио кромпир како би почастио госте. За чување кромпира и другог поврћа током зиме овде још користе трапове укопане дубоко у земљу. Овако изграђене оставе најбоље одржавају свежину, па плодови јесени у њима остају сочни све до почетка лета.
Мали трап, велика корист
Ова спремишта обично нису великих димензија, јер се у њима најчешће чувају зимске залихе поврћа и воћа за потребе једног домаћинства.
– До пре неколико година кромпир сам остављао у зидани подрум, али нисам могао да га сачувам током зиме, мада сам се довијао на разне начине. Кромпир у подруму брзо увене, смежура се и изгуби укус, па сам и поред својих залиха морао већ од Божића да га купујем у пиљарама. Трап који сам ископао и озидао бетонским блоковима, није велики, али ми завршава посао. Димензија је два са два и метар и по у висину, али у њему има довољно места за поврће и воће у количинама које су довољне за потребе шесточлане породице- каже Сретен.
У добро изграђеном трапу нема опасности од измрзавања за кромпир, цвеклу, шаргарепу, роткву, јабуке и друго поврће и воће, чак ни када су спољне температуре данима испод нуле. Вековно искуство каже, да трапове ипак не треба отварати често, тек толико да се из њега узму кућне залихе за десетак дана.
Земља и камен добри изолатори
Земља дуго чува свежину, јер је у трапу једнака температура, зими је топлије, а с пролећа хладније него напољу, па плодови неће да клијају, ни да труле. Ако на кромпиру и крене клица, откине се и избаци вани, па кртола остаје дуго једра и свежа – преноси своја искуства Дулановић.
Трап се обично прави близу куће, да буде лако доступан зими када нападају снегови, а северац замете стазе и пртине. Бира се оцедито и суво место, украј дворишта, да не смета свакодневним актвиностима укућана. А ископати трап, често није лак посао. Земља је у планини обично посна и тврда и зна да намучи.
– Због стене која се указала у складу изнад куће, при копању трапа морао сам да користим и ‘хилти’ бушилицу. Правили смо га дуже него што сам планирао, али сам ипак ископао зимско спремиште по жељеним димензијама. Изнад трапа сам излио бетонску плочу, да унутра не могу да продру мишеви и вода, а плочу прекрио дебелим слојем земље. Остава има и калкан да се одозго убацује кромпир. Поред бетона, од нових материјала користио сам још и стиропор ради изолације. С њим сам с унутрашње стране обложио дрвена улазна врата – каже Секула Недић из Негбине.
У планинским селима трапови су некада зидани од камена. Савремени материјали су били ретки и скупи, па су мештани користили оно што им је нудила природа.
Не заборавити ни вентилацију
Рупа која се ископа у страни, изнутра би се озидала каменом. Преко су се стављале камене плоче којима су у овом крају покриване куће и помоћни објекти, а преко њих земља и бусен. Улазни отвор, тек толико да човек може да се провуче, остављан је при врху, са стране. Како је камен познат као добар топлотни изолатор, за поврће у трапу није било зиме. Код нас у селу још су у употреби овакви трапови, а зидани су пре пола века – каже Јордан Џекулић из Горњег Трудова.
Некада су се доста правили и трапови „за једну сезону“. У селима на Златару, Муртеници, Чемерници и Јавору и данас се понегде могу наћи, а углавном их праве, у знатно већим димензијама, мештани који кромпир сеју за продају.
Неколико је варијанти ових трапова, али је код свих битно да се приликом избора места за градњу бира парцела на којој нема подземних или надземних вода. Дубина трапа који се прави за кућне потребе обично је од 35 до 100 центиметара, ширина до метра, а дужина два до два и по метра. По рупи која се ископа у земљи проспе се слама на коју се слажу плодови, који се такође покривају танким слојем сламе или сувог песка. Део трапа изнад површине тла, обложи се даскама, или само сламом, па се преко слаже бусен. Пре него што се у трапу почну ређати плодови, на сваких неколико метара се постављају вертикалне цеви које се изводе на површину. Вентилација је потребна да би се одржала потребна температура и влага, као и да би се при вишим температурама спречило труљење, јер утрапљени плодови ослобађају топлоту, угљен-диоксид и воду
Само здрави плодови
И од квалитетно саграђеног трапа нема пуно користи уколико се кромпир и друго поврће, из бразде не изваде на време, а плод који се трапи није читав и здрав.
Кромпир треба вадити када кртола заврши свој физиолошки развој уз одумирање надземног дела биљке, то јест када достигну пуну зрелост. Тада слаби веза између столона и кртола, па се кртоле лако одвајају. Кртоле достижу максималну величину, покожица је очврсла, може се скидати при јачем притиску, што је предуслов за добро чување током зиме уз поштовање других услова који се морају испоштовати приликом складиштења. После вађења, кромпир оставити да се просуши под надстрешицом од седам до 15 дана, а заштићен од директног сунчевог осветљења- саветује агроном Љубодраг Пантелић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе у Ужицу.
