Познаваоци и љубитељи вина кажу да има нешто посебно у винима из Трстеничког виногорја, интригантно и заводљиво. Поносни су на традицију, вредне људе, бројне винограде, квалитетно грожђе, на познате винарије, али и на мање познате винаре који својим винима употпуњују винску причу овог краја.
Пише: Јелена Лукић
Међу њима је и Раде Додић из Милутовца код Трстеника, по занимању дипломирани економиста, а по вокацији винар, сакупљач старих сорти грожђа, пчелар, једном речју – љубитељ природе и свега што нам је она дала. Виноградарство и винарство су породична традиција Додића, а углавном имају домаће сорте, и аутохтоне, и новостворене.
Злато за багрину
– Имамо белу и црну тамјанику, пробус, багрину, франковку и мало хамбурга, на једном хектару. Виноградарством се бавио још мој прадеда, а кажу и његов прадеда. Ја сам винарију преузео 2017. године. Стари виногради су под смедеревком, и с њом сам научио да правим вино. Буквално сам одрастао на винограду, уз оца и деду. Од њих сам научио да калемим и да правим вино. Отац Мирољуб је задужен за одржавање винограда, за орезивање и заштиту. То је врло битно, јер се тако добија врхунско грожђе које се затим преточи у квалитетно вино. Ја му помажем у винограду а производња вина је само мој посао на који сам изузетно поносан – каже Раде Додић.
На Салону вина у Параћину његова вина су освојила чак четири медаље. А вино, од све познатије сорте багрина, добило је златну медаљу.
Пробус и багрину Додићи су у свом винограду посадили пре пет и три године и, како каже наш саговорник, веома је задовољан овим сортама.
Најбоља сорта за црна вина
– Пробус је селекција Института за воћарство и виноградарство из Сремских Карловаца, призната 1983. године и мислим да је то наша најбоља сорта за црна вина – каже Додић. – Комбинација је једне од најбољих светских сорти каберне совињона и скадарке. Покупио је најбоље особине једног и другог родитеља. У винограду је прилично отпоран. Добро подноси мраз, отпорнији је од прокупца и смедеревке, али није на нивоу отпорности западноевропских сорти.
Ова сорта може да пружи и квалитет, и принос на јако добром нивоу. Његова родност, која је већа него код кабернеа, треба да се редукује да би се добило квалитетно вино. Има јаку биљку, здраве листове, грозд је ваљкаст и дугачак. Зрна су збијена, али нема проблема с трулежи. Отпоран је уз стандардну заштиту која се ради у винограду. Струка препоручује дугу резидбу, као код француских сорти. Ми практикујемо мешовиту резидбу, 10 до 12 окаца родних се остављају по биљци, како чокот не би преродио. Тако се добије прилично добар квалитет грожђа. Иако је проценат шећера од 19 до 21, овде код нас никад није испод 21, а најбоље што је убрано је 24,6, објашњава наш саговорник и додаје:
– Иако ова сорта није препоручена за виноградарски крај Три Мораве, мислим да би ипак требало да се препоручи јер овде даје одличне резултате. Спада у трећу групу зрења, између мерлоа и кабернеа, стиже за бербу недељу дана после франковке и мерлоа. То је период када није превише топло, тако да има јако лепе киселине, а може да скупи довољно шећера да се направи одлично вино.
Пробус осваја награде и винограде
Раде каже да је до сада имао четири бербе и за то време није било кише током бербе, а стручњаци кажу да може бити проблема ако су кишовите јесени па, пошто има танку кожицу, дође до пуцања.
Половину свих награда које је освојио на такмичењима вина, освојио је са пробусом.
То су углавном златне медаље. У Трстенику је такмичење младих вина и тамо редовно освајам награде. И у Параћину је лепо оцењен, а с обзиром на то да је вино младо, тек треба да искаже свој потенцијал и да буде боље. Вино је изражено тамне боје, па пробус може да служи за поправљање боје неких других сорти које имају проблем са бојом. Код мене се показало да вино сазрева брже од каберне совињона, има снажно тело, али је некако финије и танини су мало блажи и углађенији – наглашава Додић.
Пробус је углавном заступљен на Фрушкој гори, а у трстеничком виногорју га има само у два винограда.
– Има квалитет па мислим да ће се ширити виногради под пробусом. Наша винарија је мала, капацитет је око 3.000 литара годишње. Продајемо вино на кућном прагу, на препоруку, мало преко интернета. Људи који пробају наша вина обавезно нам се враћају – каже Додић.
Багрина је стара сорта. Има је у Неготинској крајини где је аутохтона сорта и има је и у суседним земљама, у Бугарској и Румунији. Све је популарнија захваљујући домаћој серији ,,Тајна винове лозе“.
Наш саговорник каже да је багрина отпорнија од прокупца и мисли да већина виноградарских рејона у Србији не би имала проблема с том сортом.
– Последњих година зиме нису биле јаке тако да нисмо имали проблем с измрзавањем. Багрина би требало да се орезује краће јер има крупне гроздове. Код нас је резидба мешовита, има 10 до 12 окаца на чокоту, али део рода се у зеленим операцијама скида. Једна од великих мана је цвет. Багрина има функционално женски цвет, има своје прашнике, али не постоји могућност опрашивања цвета тако да су за њу потребне сорте опрашивачи, као и инсекти и ветар, да би дошло до оплодње. Код нас у винограду опрашивач је прокупац и показао се као добар. Кад је суво време, и повољна година, буде добра оплодња. До сада нисам имао проблеме с тим. Шпалир је редак, листови су крупни, има карактеристичан лист. Осетљивија је од осталих сорти и прво се на њој појави пламењача и пепелница – каже Додић.
Багрина сазрева у четвртој епохи и бере се крајем септембра и почетком октобра.
– Можда би тебало да се остави да се бере после прокупца. Пошто задња стиже, а зрна и гроздови су крупни, а покожица није тако јака као код прокупца, може да дође до пуцања. Тако долази до проблема с труљењем. Али, то нису велики проблеми и не дешава се сваке године. Уз добру заштиту, пажњу која се посвећује винограду и зелене операције, проблеми се сведу на минимум. Пошто задња стиже, може да буде проблем с накупљањем шећера у грожђу. Ја чекам да напуни барем 20 процената, углавном буде до 21, а једне године 22,2 је показивало на рефлектомеру. То је била најбоља година – оцењује Додић.
Неколико винарија у неготинском крају производе бело вино од багрине, док Додићи праве оранж вина.
– Постоје различити клонови багрине, јер је јако стара и већина њих има црвенкасту покожицу. Такву багрину и ми имамо. Моје вино је рађено по технологији за црна вина с мацерацијом и ја сам добио оранж вино. Боја зависи од године, од бојених материја у грожђу, од периода зрења. Тако буде благо розикасто или оранж вино. То вино има изражене киселине, али не превише, има прелепу арому и јако леп и пријатан мирис. Људима се багрина, кад је пробају, баш свиди. Сви проблеми који нас задесе у раду током сезоне, забораве се кад дођемо до вина и онда кажемо, вредело је – напомиње Додић.
Ћудљива у винограду, врхунска у вину
Додићи су до багрине дошли сасвим случајно.
– Када смо куповали калеме црне тамјанике, у једном расаднику у околини Неготина су нам предложили да засадимо и једну количину багрине, јер је била скоро пред изумирањем, и ми смо прихватили. Сасвим је другачија од пробуса, јако је компликована у винограду, доста захтева, али кад се преточи у вино, кад јој буде година, онда вино буде врхунско. Иако су особине багрине такве да су људи престали да гаје ту сорту, то је ипак нешто наше и треба је сачувати и вратити у винограде – сматра Раде Додић.
