Kupaca za jelovni krompir u novovaroškom kraju nema ni na vidiku. Prošle godine je rekordno rodio, ali umesto da se raduju proizvođače zbog toga ne prestaje da boli glava. Februar je, a trapovi i magacini puni su do vrha pa meštani strahuju da će na proleće morati da bace u potoke i jaruge sve što su proizveli. Slično je širom zapadne Srbije, gde je cena krompira pala na „istorijski minumum“, pa krompiraši traže od države da zaustavi nepotrebni uvoz.
A samo kod dva najveća proizviođača u Novoj Varoši, u jugozapadnoj Srbiji, na lageru ima skoro 1.100 tona.
-Što bi neko lomio sebe i kamion do Javora i Zlatara kada kod proizvođača koji su bliže Beogradu i drugim centrima može da kupi krompir za 8 do 10 dinara. Ali kako čujemo ni po toj ga ceni niko neće. Tek poneko, kažu, naruči manju količinu i to u džakovima od po deset kilograma, a to je kada odbiješ trošak za prepakivanje, isto kao da ga poklanjaš- jadaju se krompiraši.
Samo Branko Gujaničić iz Akmačića koji je najveći proizvođač u ovom delu, u magacinima ima oko 700 tona jelovnog krompira. I kod njegovih komšija i sapatnika, Srđana Lojaničića i Obrada Šaponjića koji ortački seju na 12 hektara, puni su magacini. Kod njih na kupce čeka više od 350 tona prvoklasnog roda.
-Ukoliko se šta ne promeni, a male su šanse, sve će na proleće morati da se baci. Ne pamtim da je nekada bilo ovako. I 2017. je bila izuzetno loša, cena je tada bila ponižavajuće niska ali je bar imalo kupaca, a sada niko i ne pita za naš krompir. Predhodnih godina prodaja bi u našem kraju obično živnula u januaru kada „veliki igrači“ iz drugih delova Srbije isprazne svoje megacine, a do današnjeg dana bi smo otprilike prodali bar trećinu roda. Ove skoro ni kilograma– kaže Lojaničić.
I u selima na padinama Javora, gde je ranije bilo najviše proizvođača, polako gube nadu, pa zbijaju šalu na svoju muku.
-U dodatnom smo problemu, jer strahujemo da li će na proleće imati dovoljno potoka i jaruga za ovoliki krompir – kažu meštani.
Pretprošle godine kupci su ovde u njivi plaćali 28 do 30 dinara za kilogram, a solidna je bila i predhodna pa je moglo i da se zaradi. Ove ga međutim ,niko neće ni za džabe. Rekordno je rodio, 35 do 40 tona po hektaru, ali sve što su proizveli i dalje je u trapovima i magacinima.
– Pogrešio sam što krompir nisam jesenas ostavio u njivi da trune, bar bi sebi smanjio troškove. Ovako sam ga izvadio iz zemlje i opet zatrapio, da čeka bolje dane koji nikako da dođu. Ako i nekim čudom bude kupaca, krompir će otići u bescenje. A ja ću morati da opet angažujem radnike da ga vade iz trapa, čiste i pakuju, a dnevnica im je 3.000 dinara- jada se Darko Novaković iz Ljepojevića koji je pod krompirom imamo dva hektara.
Prema zvaničnim procenama, krompir se u našoj zemlji gaji na oko 28.000 hektara, najviše u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, a godišnja proizvodnja je veća od 500.000 tona. Mada je to dovoljno za domaće potrebe i dalje ga uvozimo iz Albanije, Hrvatske, Francuske, Holandije, što je razgnevilo proizvođače. Njih stotinak iz više suvoborskih sela, protestovalo je zbog toga u Gornjim Banjanima kod Gornjeg Milanovca. Ovde je cena krompira pala na svega osam dinara, što ne pamte ni najsteriji proizvođači.
– Trenutno u svom magacinu imam blizu 50 vagona krompira. Ne znam šta ću sa njim. On mora da se prebira, slaže i na kraju sav naš trud završiće negde na smetilištu. Proizvodvna cena po kilogramu se kreće oko 15 dinara, i sa ovim što nam nude mi smo u debelom minusu. Molimo državu da nam pomogne i spreči nelojalnu konkurenciju i zaustavi preprodavce koji zarađuju na našoj muci– kazao je proizvođač Goran Pejić.
– Nije nam jasno šta se ovo dešava. Država nam daje subvencije za proizvodnju, i sada kada treba da prodamo to što smo proizveli uz pomoć države, mi nemamo kome da prodamo. Neka nam kažu šta treba da proizvodimo, samo da imamo kome da robu plasiramo – rekli su nezadovoljni proizvođači.
Željko Dulanović
