Познато је да се неконтролисаном експлоатацијом природних ресурса и убрзаном индустријализацијом нарушава природна равнотежа, тј. усклађен однос између човека и природе. Мере примењиване у конвенционалној пољопривредној производњи довеле су до деградације ресурса који имају лимитирајућу способност самообнављања, а без којих је опстанак људске врсте немогућ. Сходно наведеном, намеће се потреба за изменом до сада примењиваних метода у пољопривредној производњи, како би се постигла одрживост природних ресурса (земљишта, воде, ваздуха и других) и омогућила производња довољних количина хране у будућности.
Као алтернатива, до сада доминантној, конвенционалној пољопривредној производњи јавља се органска пољопривреда. Органска пољопривредна производња конципирана је тако да штити све постојеће ресурсе, није штетна по животну средину, технички је примењива, социјално прихватљива и економски одржива.
Последњих година код људи је подигнут ниво свести о важности здравствено безбедне хране и очуване животне средине, што је допринело придавању већег значаја органској пољопривредној производњи у свету и, посебно, у Европској унији. Иако има значајне ресурсе и капацитете за производњу здраве органске хране Република Србија, ипак, треба да испуни низ захтева како би своје органске пољопривредно-прехрамбене производе успешно пласирала на домаћем и иностраном тржишту.
Као један од могућих начина за успешан пласман органских пољопривредно-прехрамбених производа Србије јавља се рурални туризам. Познато је да рурални туризам, као и туризам уопште, омогућава пласман пољопривредних производа по вишим ценама него на пијаци, иницира развој непољопривредних делатности, те обезбеђује раст прихода руралног становништва и развој руралних подручја. Рурални туризам Србије понудом својих атрактивних туристичких ресурса иностраним туристима може, такође, да допринесе знатном побољшању платног биланса земље.Иако располаже бројним и разноврсним потенцијалима за развој туризма Србија, као туристичка дестинација, до сада није успела битније да се позиционира на регионалном и међународном туристичком тржишту. Стратешким опредељењем за развојем туризма и његовом адекватном позицијом у будућој привредној структури Србије, туристичка делатност може да допринесе остварењу бројних циљева економског и општег друштвеног развоја земље.
За развој руралних, углавном неразвијених, подручја у Србији посебан значај има рурални туризам. Развој руралног туризма може одиграти кључну улогу у ревитализацији многих руралних подручја у Србији. Стратегија успешног развоја руралног туризма Србије треба, између осталог, да се базира на принципима одрживог развоја. С тим у вези, у руралним подручјима, неопходно је посебну пажњу усмерити на успостављање адекватних међусобних односа између туристичке делатности и пољопривреде, јер пољопривредна производња представља један од основних инпута туристичке потрошње. С обзиром на просечну величину земљишног поседа код пољопривредних газдинстава у Србији, као веома рационално и перспективно решење намеће се развој органске пољопривредне производње.
Потенцијали којима располаже органска пољопривреда у Србији могу значајно побољшати запосленост руралног становништва, те на тај начин смањити постојеће разлике у животном стандарду између урбаних центара и руралних подручја, што ће обезбедити и дугорочни опстанак становништва у овим подручјима. Директним пласманом органских пољопривредних производа кроз туристичку потрошњу могу се постићи бројни синергетски и мултипликаторски ефекти.
Као најбитнији проблеми у досадашњем развоју руралног туризма у Србији могу се навести: непостојање адекватних статистичких података, затим одсуство неопходних стандарда за његов развој, недовољна координација између различитих субјеката на страни туристичке понуде, слаба едукација пружаоца услуга, недовољна понуда туристичких садржаја, неразвијена туристичка и комунална инфраструктура, недостатак туристичке сигнализације, слаба промоција руралних туристичких производа итд.
Да би се превазишли наведени проблеми неопходно је да сви актери у политици развоја руралног туризма у Србији схвате да то питање прераста оквире развоја једног специфичног вида туризма и постаје широко развојно, социјално и економско питање руралних подручја.
Пише: мр Младен Павловић
