Пољопривредни усеви производе све више штетних хемијских једињења због прилагођавања све чешћим екстремним временским условима, а то може изазвати здравствене проблеме код људи и стоке који их једу, упозоравају научници.
У новом извештају Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП) пише да усеви попут пшенице и кукуруза развијају већу количину потенцијално штетних отрова, као самозаштиту од екстремног времена. Оваква хемијска једињења штетна су за људе и стоку ако их конзумирају дужи временски период, истакнуто је у Извештају, објављеном током састанка Већа за животну средину УН у Најробију.
–Усеви одговарају на услове суше и раст температуре, баш као што то чине људи кад се суоче с таквим стресним ситуацијама, објаснила је Жаклин Мекглејд, главна научница и директорка Одељења за рано упозоравање и процену УНЕП.
У нормалним околностима, биљке претварају усвојене нитрате у нутритивне аминокиселине и протеине, али дуготрајне суше то успоравају и спречавају, што доводи до проблематичног гомилања нитрата у биљци. Ако људи конзумирају превише нитрата, то може утицати на способност црвених крвних зрнаца да преносе кисеоник у телу.
Усеви за које се сматра да гомилају превише нитрата у стресним раздобљима јесу кукуруз, пшеница, јечам, соја, просо и шећерна трска. Ако су после дужих суша изложени великим количинама кише, неки усеви отпуштају веома отрован гас – цијановодоник, односно, пруску киселину.
–Пруска (цијановодонична) киселина, као једно од једињења које се користи у хемијском наоружању, спречава доток кисеоника код људи. Чак и краткотрајна изложеност може бити штетна – рекла је Мекглејд.
Биљке, попут маниоке, лана, кукуруза и шећерне трске, најрањивије су за опасно накупљање пруске киселине, наводи се у Извештају. Мекглејд је истакла случајеве тровања цијановодоником који су забележени на Филипинима 2005. и у Кенији 2013. године. Двоје деце преминуло је у Кенији због конзумације маниоке с повишеним нивоом пруске киселине, после екстремних кишних раздобља, известили су локални медији.
Опасни су и афлатоксини, плесни које погађају биљке и оштећују јетру, изазивају рак и слепило и доводе до сметњи у развоју фетуса и деце. Они се такође шире због променљивог времена, узрокованог климатским променама, сматрају научници.
Мекглејд је рекла да је око 4,5 милијарди људи у земљама у развоју сваке године изложено афлатоксинима, а тај број расте. Такође, истакла је да се увиђају размере проблема везаних за отрове с којима се носе фармери у земљама у развоју тропског и суптропског подручја. Пошто се топлије време шири према половима, државама у умереним подручјима прете нови проблеми.
У Кенији се 2004. десио низ тешких случајева тровања афлатоксинима, који је погодио више од 300, а убио 100 људи после дуге суше, сматрају у Међународном истраживачком институту за стоку (ИЛРИ). Европа ће такође бити погођена растућом количином афлатоксина у локалним усевима, ако глобална температура нарасте за 2 Целзијусова степена. Због тренутне ситуације у свету предвиђа се раст од 3 степена, сматрају научници.
–Већа количина отровних једињења у телу знатно ће утицати на светски здравствени систем који се и сад већ тешко носи с последицама прехрамбене несигурности – рекла је Дорота Јаросинска из Светске здравствене организације.
Извештаји УНЕП предлажу идеје које фармери и пољопривредни стручњаци могу усвојити да би смањили штетан утицај токсина, попут мапирања загађених подручја, те излагања чвршћих доказа о токсинима у њиховом окружењу. Научници предлажу и развијање усева за екстремне временске услове којим би се смањила количина отровних хемикалија у храни, а светски агрикултурни истраживачки институти већ раде на развијању оваквог семена.
М. Волчевић
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
