Пише: Љубица Петровић
Прво априлско сунце је и време када се на терасама, балконима и у двориштима сади сезонско цвеће. Терасе тада почињу да се шарене, а домаћице у нашим крајевима најчешће и најрадије бирају мушкатле, било пузаве, ледене, или оне усправне.
То каже и Николина Кртинић из Сремске Каменице која већ десетак година са супругом Зораном држи „Расадник цвећа“. Они у свако доба године имају цвеће и не зна се да ли је већи избор или лепота биљака које гаје. Производе биљке на имању у Шапцу, а цвеће продају код куће у Сремској Каменици, као и на Лиманској пијаци у Новом Саду.
Прво крену мушкатле
– У априлу прво крену мушкатле, висеће или стојеће, а после тога долази друга сезонска расада. Пре тога имамо дан-и- ноћ, он је први у пролеће, сади се у марту и цвета до маја- Први је весник пролећа, а после тога долазе бегоније, пиштике, медовина, кадифа. То су априлске биљке. Да би могле да се посаде, јутарња температура мора да буде минимално од пет до 10 степени, како би опстале напољу. Април и мај су најбоље време за њихову садњу, могу да се саде и у јуну, али биљке које су посађене у априлу и мају имају много бољу енергију за лето. Лепше изгледају, пре врућине се боље укорене и бокоре – испричала нам је Николина Кртинић.
Објашњава да има биљака које крећу и мало касније. То су винке, смењују се са биљком дан-и-ноћ, најбоље је садити их почетком маја, јер траже више топлоте и не подносе ниске температуре.
– Наш народ углавном сади мушкатле, то је некако најједноставније, али се у последње време опредељују и за сурфиније, које су лепе на сунцу, па се све више виђају како висе с тераса и балкона. Од ситне расаде најчешће се узима бегонија, винка, има доста пратећих биљака, а пиштике се стављају у хладовину, као и нове гвинеје. Имамо 60 врста биљака у расаднику, тако да има доста тога што може да се изабере – каже Николина.
Додаје да је за заливање потребан осећај, а некада зависи и од тога какав је дан. Треба да се гледа да ли је земља сува, какви су временски услови, где стоји цвеће.
Кад видим да је земља сува, заливам
– Ако су биљке на сунцу, током летњег периода траже свакодневно заливање. Ако су у хладу, некада једном дневно, а некада други или трећи дан. Све зависи, нема неког правила. Када видим да је земља сува – заливам. То мора да се осети када се види биљка. Ако се превише налије водом, може да иструли – саветује Николина. – Корен ослаби, лист пропада, биљка трули.
Чак и у периоду када нема изложеног цвећа, ова породица ради и по 15 сати. Преко зиме расађују и „пикирају“ бегоније. Мушкатле се расађују целе зиме: прво су у контејнеру, па се пребацују у мале саксије, из њих у веће. Како кажу, целе године се нешто сади и расађује, ту нема паузе, нити одмора, па ни слободног времена. Дан-и-ноћ продају зими све док напољу не мрзне, јер се саде од октобра до марта. У зимском периоду продају се и собне биљке: цикламе, зумбули, јагорчевина.
– Захтевно је бавити се овим послом и човек мора стално да учи. Увек има новитета и промена, мора да се прати литература, да се чита, да се иде на семинаре и сајмове, да се чују новости везани за хемију, заштиту. Ко има велике површине под цвећем, не може да заштити биљке без хемије. Ми гајимо цвеће расаднику у Шапцу, а пластеници се углавном греју. Нешто биљака узмемо и из увоза, да бисмо оплеменили асортиман и то је углавном из Холандије, као што што су орхидеје – напомиње Николина.
Прихрана једном недељно
Расаду, каже, није тешко правити када се тиме већ бавите, али су јако битни услови – одређена температура, влага, место.
– У стакленицима, расадницима гајимо младе биљке, а веће биљке су одвојене. Резнице се резниче, ожиљавају, кад се расаде, износе се у други пластеник. Сваки дан се мери температура, влага и вода. То је фабрика, јер имамо на хиљаде саксија. Бавимо се и велепродајом, најмање један камион дневно изађе из расадника, а у сезони шаљемо по пет, шест камиона. Имамо хектар грејне површине под пластеницима, а простор где се не греје, такође има хектар – прича наша саговорница и додаје како је то озбиљна производња.
Породица Кртинић била је међу првима у Србији која је почела да се на овај начин бави производњом цвећа, поштјући струку и науку.
– Мушкатлама треба прихрана за цветање једном недељно, а што се тиче прскања, штитимо их током јула и августа против гусеница. Прихрана за све цветнице потребна је једном недељно, а ми их прихрањујемо и чешће. Да би биљка била у пуном цвету за продају, мора редовно да добија храну – саветује Николина Кртинић.
Добра земља, велика саксија
Најважнија основа је добра земља, али и добра, велика саксија. Важно је и да се нађе добро место за цвеће.
– Мушкатла иде на полуосунчано и осунчано место, пиштике воле хладовину и шарени хлад, бегоније има две врсте, па могу и на сунце и у хлад. Али ако нема добре земље, нема ни доброг цвећа – наглашава наша саговорница.
Сваком цвету треба прићи сваки дан.
– Све тражи љубав, и животиња, и биљка. Свакога дана, без обзира на то да ли треба да заливате цвеће, треба да дођете до њега, скинете му увео лист, одстраните цвет који је прецветао, да дођете да га видите. Волите цвеће и оно ће вам узвратити љубављу – поручила је Николина Кртинић
