– Dugoročne prognoze i do sedam meseci unapred, ne mogu da kažu da li će padati kiša određenog dana, ali mogu da kažu kolika je verovatnoća da će naredna sezona biti sušna ili kišna i da poljoprivrednici po tome mogu da planiraju proizvodnju, agrotehničke mere ili kulturu koju će sejati – objasnila je profesorka, meteorolog Mirjam Vujadinović Mandić.
Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu u Zemunu održano je celodnevno savetovanje „Sezonske prognoze vremena i prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene“. Profesorke Zorica Ranković-Vasić i Dr Mirjam Vujadinović Mandić, sa Poljoprivrednog fakulteta objasnile su zbog čega se javila potreba za ovakvim savetovanjem, do kakvih saznanja se došlo na terenu i koji su to problemi sa kojima se naši poljoprivrednici sreću u toku klimatskih promena.
– Javila se potreba da poljoprivrednicima pomognemo da prevaziđu probleme koje se javljaju tokom klimatskih promena. Pre tri godine na ovom projektu se okupila ekipa stručnjaka, da napravimo nešto primenjivo što će poljoprivrednim proizvođačima pomoći u svakodnevnim aktivnostima. Tim čine kolege sa Poljoprivrednog fakulteta i Fizičkog fakulteta koji se bave modeliranjem i klimom na drugačiji način. Iz te sprege je proizašao projekat Promis – Program za izvrsne projekte mladih istraživača koji finansira Fond za nauku Republike Srbije. Ovo danas je završna konferencija, savetovanje za poljoprivredne proizvođače, predstavnike lokalnih samouprava i sve one strukture koje su zainteresovane da čuju nešto novo – rekla je profesorka Zorica Ranković-Vas, dok se po pitanju bitnosti savetovanja u priču uključila i Dr Mirjam Vujadinović Mandić.
Situacija u vinogradima
Zorica Ranković – Vasić sa svojim timom stručnjaka pratila je u vinogradima na sedam lokacija u Srbiji, kako je porast temperature uticao na kvalitet zrna i prinos.
– Imali smo na sedam različitih lokacija u Srbiji postavljena ogledna polja u vinogradima kod naših vinogradara i vinara gde smo u toku vegetacije pa sve do berbe pratili temperaturu i relativnu vlažnost vazduha, na osnovu malih uređaja – lodžera. Probali smo da nađemo odgovor zašto nam je kvalitet grožđa takak kakav jeste, zašto je prinos smanjen i kakav je kvalitet vina koje će biti proizvodeno. Ono što podaci sa terena kažu je da je vegetaciona sezona sve duža. Imamo smanjen prinos grožđa, ono dehidrira, nakuplja jako veliku količinu šećera, ph se menja i ima izuzetno visok sadržaj kiselina. Kad takvo grožđe pošaljete u vinariju onda stvarate problem enolozima. Postavlja se pitanje da li brati petnaest dana ranije, jer nije u potpunosti zrelo ili sačekati onaj drugi momenat kada dehidrira i izgubite prinos – samo su neka od pitanja, koje po rečima profesorke Ranković-Vasić, muče vinogradare i vinare u Srbiji.
– Ovo savetovanje je bitno zbog toga što već trpimo štetne posledice klimatskih promena u poljoprivredi. Tu su najčešće posledice od ekstremnih vremenskih uslova i nepoljovnih vremenskih prilika koje se dese u osetljivoj fazi razvoja biljaka. Dosta tih opasnosti može da se predupredi odgovarajućim planiranjem ili primenom agrotehničkih mera. Promena klimatskih uslova koja se nama čini lagana ali je najbrža ikada u istoriji planete zemlje, nas dovodi do toga da moramo da planiramo i buduću proizvodnju, da planiramo da li ćemo na nekom mestu da gajimo ratarske jednogodišnje kulture ili možda je bolje da tu bude višegodišnje voće – izjavila je Vujadinović Mandić koja smatra da su naši ljudi zainteresovani za inovacije i učenje, ali da su finansije problem.
– Uvek su problem finansije, mada ovakvi vidovi analiza služe i državi da vidi koje aktivnosti treba da subvencioniše. Do pre petnaest godina nije bilo protivgradnih mreža, sada se svaki voćarski zasad podiže uz njih. Zato su ovakva predavanja i ovakvi skupovi bitni, da bi i država videla kako da reaguje. Naši poljoprivrednici najviše osećaju klimatske promene, oni prvi vide da nema kiše, snega, da su suše i osete to po prinosima i na kraju krajeva po svom kućnom budžetu. Njima treba dati konkretna rešenja za konkretne probleme, koji su često lokalni i specifični, omogućiti im pristup fondovima i sredstvima koji bi mogli da im koriste – rekla je profesorka Poljoprivrednog fakulteta Mirjam Vujadinović Mandić za Dobro jutro.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
Učesnici savetovanja i predavači
Dekan Dušan Živković i akademik Fedor Mesinger, održali su uvodna predavanja. Usledila su predavanja: – Zakonska regulativa kao osnov planiranja adaptacije na klimatske promene – Danijela Božanić, Aleksandar Jovović
– Percepcija malih komercijalnih poljoprivrednih proizvođača na klimatske promene i modeli prilagođavanja – Vlade Zarić- Klimatske promene i degradacija zemljišta – Ana Vuković Vimić
– Vodni resursi i mere adaptacije na klimatske promene u poljoprivredi – Marija Ćosić
– Rejonizacija voćarske proizvodnje kao odgovor na klimatske promene – Dejan Đurović
– Uticaj klimatskih promena i mere adaptacije u vinogradarstvu – Zorica Ranković-Vasić
– Gajenje rezistentnih sorti voćaka i vinove loze kao mera adaptacije na izmenjene klimatske uslove – Dragan Nikolić
– Posebni sistemi gajenja u ratarskoj proizvodnji u cilju adaptacije na klimatske promene – Željko Dolijanović
– Klimatski atlas – nacionalni portal za podršku planiranju mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove – Vladimir Đurđević
– Sezonske prognoze i poljoprivredna proizvodnja – Ana Vuković Vimić
